КАСНИ ГУБИТАК НЕВИНОСТИ ПОВЕЋАВА ИЗГЛЕДЕ ЗА БОЉИ ЕМОЦИОНАЛНИ И АКАДЕМСКИ УСПЕХ

Родитељи, следећи пут када вам тинејџери затраже да преспавају код друга или другарице, или син пита да позове девојку да преспава код њега да би „учили заједно“, покажите им овај чланак...

Од тренутка када достигнемо гениталну зрелост, концепт невиности постаје присутан у нашем животу. У почетку је то суптилно, можда само питање неког рођака: „Имаш ли момка/девојку?“ Потом друштвени притисак постаје све присутнији, посебно ако живите у либералном, постмодерном друштву. Невиност се у данашњем свету често доживљава као терет који треба носити до „оног тренутка“. Модерно друштво има тенденцију да гура младе људе да рано „изгубе“ невиност, тим пре ако су мушкарци. Они то доживљавају као део иницијације у свет одраслих, а тинејџере који су још увек невини са 18 година често виде као назадне у сентименталној сфери. Секс у адолесценцији се генерално доживљава као природан и здрав део одрастања данашње омладине… Али наука нам показује другачије.

Кетрин Пејџ Харден, доктор психологије и истраживач на Универзитету у Остину, урадила је студију са 1659 парова истополних сиблинга (деце из исте породице, како би се друштвено-културни и економски фактори могли што више искључити), које је пратила од 16. до 29. године живота. Истраживање је обухватило више од 3300 особа. Циљ студије био је да се утврди како губитак невиности утиче на каснији живот тих особа.

Др Харден је учеснике поделила у три категорије: оне који су невиност изгубили рано (пре 15 година), затим у средњим годинама (између 15 и 19) и касно (после 19. године). Затим је упоредила различите показатеље њихових достигнућа да види како је то утицало на њих на почетку одраслог живота.

Резултати су показали да су испитаници који су касно изгубили невиност (после 19. године) углавном имали много више задовољавајуће друштвене и романтичне односе од оних у другим категоријама. Студија је узела у обзир и друге факторе као што су генетика, окружење, физичка привлачност, религиозност, ниво прихода… да би их изоловала и показала да су резултати добро повезани с питањем узраста у тренутку губитка невиности. У тој категорији испитаника такође је утврђен и нешто виши ниво академског и професионалног успеха него у другим двема.

Према истраживачима, постоји неколико разлога за овај однос између узраста у тренутку губитка невиности и „степена среће који је постигнут“ касније у животу. Научници кажу да је могуће да неки од младих који прве сексуалне односе имају у каснијем узрасту од других чекају дуже зато што много више захтевају од партнера, а и од себе. Они су у стању да не обраћају пажњу на лоше утицаје других и теже ка већим циљевима на дужи рок. Супротна ситуација је с „напаљеним“ тинејџерима који све схватају као игру или лако поклекну под утицајем вршњака, и живе само за тренутну награду и задовољство, јер нису у стању да сагледају већу награду на дужи рок. Таквим младима недостаје самоконтрола.

Други кажу да би разлог могао бити супротан, тј. да касни губитак невиности утиче на став особе у односима с другима. У том случају, с обзиром да као тинејџери нису прошли кроз лоше везе, мање је вероватно да ће у будућим везама очекивати и трпети такво дисфункционално понашање и мање је вероватно да ће га толерисати приликом одабира партнера.

Др Харден, директорка студије, закључује да „појединци који у прве интимне односе ступају као одрасли, након што развију довољну емоционалну и когнитивну зрелост, из тих односа могу научити много ефикаснијих меких вештина. Насупрот томе, појединцима који су ова сексуална искуства имали као адолесценти генерално је теже да достигну ту зрелост.”

У претходним, мање ригорозним студијама, често се веровало супротно од онога што је ово истраживање данас показало. Нажалост, већина данашњег друштва и даље верује да је добро „пустити децу да живе и истражују своју сексуалност“ у адолесценцији. Колико само греше.

Можемо закључити да нам наука показује да је оно што нам морал већ дуго говори заиста тачно: сексуални односи адолесцената нису корисни за оптимални развој људског бића. Родитељи, следећи пут када вам тинејџери затраже да преспавају код друга или другарице, или син пита да позове девојку да би „учили заједно“, покажите им овај чланак (или барем закључак комплетне студије који вам остављам овде) као потврду ваше одлуке да им кажете не, јер желите најбоље за њих…

Exit mobile version