Канада је позната по томе што је њена културна елита још више отишла улево од америчке елите. Ово је недавно на драматичан начин потврђено када је левичарка Тара Хенли, продуцент Канадске радиодифузне корпорације (Canadian Broadcasting Corporation, CBC – Си-Би-Си), најстарије радиодифузне мреже у земљи, дала оставку због ирационалне посвећености Си-Би-Сија агенди „освешћености” (енг: woke, wokeism).
У саопштењу од 3. јануара, објављеном на онлајн платформи Substack, Хенлијева је изјавила:
Када сам почела да радим на националном јавном сервису 2013. године, ова мрежа производила је оно најбоље од новинарства у земљи. У време када сам прошлог месеца поднела оставку, та медијска кућа била је отелотворење неких од најгорих трендова у мејнстрим медијима. У кратком временском периоду, Си-Би-Си је од поузданог извора вести постала кућа која штанцује кликбејт наслове који се читају као пародија студентских новина.
Како је приметила, промена у Си-Би-Сију догодила се сасвим недавно:
Некада сам у свакој редакцији била највећи левичар… А сада сам најконзервативнија, и често подижем тензију када доводим у питање политику идентитета. Ова промена догодила се за неких 18 месеци. Ја нисам променила своју политику. Радити у Си-Би-Сију у клими која тренутно влада значи прихватити когнитивну дисонанцу и одрећи се новинарског интегритета.
У Си-Би-Сију, пише Хенлијева, човек мора бити свесрдно посвећен агенди освешћености:
[Бити у Си-Би-Сију] значи са ентузијазмом прихватати радикалну политичку агенду која је настала у кампусима Ајви лиге у Сједињеним Државама и која се проширила преко америчких платформи друштвених медија што зарађују на гневу и подстичу друштвене поделе. То значи претварати се да је „освешћени“ поглед на свет скоро универзалан — чак и ако није нимало популаран међу онима које познајете, с којима разговарате, које интервјуишете и читате.
А нарочито, морате чврсто подржавати политику идентитета. Она пише:
Радити у Си-Би-Сију сада значи прихватити идеју да је раса најзначајнија карактеристика неке особе и да су неке расе важније за јавни дискурс од других. У мојој редакцији, то значи обавезу попуњавања образаца за расне профиле за сваког госта ког доведем, као и да активно доводим више особа одређених раса, а мање оних неке друге расе.
И ту није реч само о политици расног идентитета:
Људи желе да знају зашто су, на пример, за уређивачку политику Си-Би-Сија приоритет небинарни Филипинци који су забринути због недостатка ЛГБТ термина у језику тагалог док се истовремено не извештава о локалним питањима од широког значаја. Или зашто наша радио-емисија о поп култури која је покрила Нетфликсов специјал о Дејву Шапелу није укључила ниједну од многих чета обожаватеља или стрипова који тај специјал нису сматрали увредљивим.
Важно је рећи да због посвећености Си-Би-Сија агенди освешћености важне вести бивају сасвим занемарене:
[Радити у Си-Би-Сију] значи бесконачно извештавање о микроагресијама, али посвећивање мало пажње избацивању људи из станова; то значи истицање политичких флоскула компаније, а истовемено занемаривање плата или услова рада запослених. То значи дозвољавање ширења друштвених промена као што су затварања, обавезна вакцинација и затварање школа — уз веома мало разговора о томе. То значи гледати милијардере како гомилају огромно богатство, а бирократе како скупљају огромну моћ — уз веома мало надзора. И гледати како најугроженији међу нама умиру од предозирања дрогом — уз веома мало коментара.
Чак су и одлуке о запошљавању у Си-Би-Сију под утицајем агенде освешћености: „Радити у Си-Би-Сију значи подвргнути се разговорима за посао који се не тичу квалификација или искуства — већ се уместо тога од запосленог захтева понављање доктрине, показивање оданости догми.“
А најгоре је што у Си-Би-Сију све време морате потпуно зауставити критичко размишљање и цензурисати самог себе: „[Радити у Си-Би-Сију] значи капитулирати пред извесношћу, искључити критичко мишљење, искоренити радозналост. Држати језик за зубима, не постављати питања, не љуљати чамац. И све то, док с друге стране свет гори.”
Хенлијева је посебно забринута због тога како ће ова посвећеност агенди освешћености утицати на Северну Америку:
Све то поставља много већа питања о томе у ком правцу иде Северна Америка. Питања о овом новом тренутку у ком живимо — и његовом утицају на политичко тело. О класним поделама и економској неједнакости. О образовању. О менталном здрављу. О књижевности и комедији. О науци. О либерализму и демократији.
Што се тиче њене будућности, Хенлијева каже да ће писати на медијској платформи Substack како би истина доспела у етар:
Овде на платформи Substack наставићу да размишљам о садашњем тренутку, фокусирајући се на писање нефикције из целог света… Овај рад је потпуно независан и потпуно слободан од уређивачке контроле, што ми омогућава да кажем ствари које се не говоре и да поставим питања која се не постављају.
Освешћеност је жива и здрава у Канадској радиодифузној корпорацији и као резултат тога критичко размишљање се гаси, а праве вести се не покривају. Све је ово било превише за продуценткињу Си-Би-Сија Тару Хенли. Спремна да храбро устане у одбрану истине, смело је дала оставку Си-Би-Сију у знак протеста. Надајмо се да ће њен чин подстаћи и друге који се противе агенди освешћености да се боре за своја уверења. Ако довољно нас то уради, можемо победити пошаст освешћености.
Коментари на чланак