МУШКО – ЖЕНСКИ ОДНОСИ И ВРАЏБИНЕ
Психолог Жарко Требјешанин је у својој књизи о представи детета у нашој народној култури указао на улогу магије у мушко – женским односима, истичући да је психолошка позадина веровања у успех „љубавних чини“ својеврсна регресија на магијски вид контроле реалности у којем се жеље стапају са стварношћу, а мисао исказана окултним формулама изгледа свемоћна. Када су жеље исувише снажне, а објективне препреке рационално и емпиријски несавладиве, човек се не мири са поразом, већ тражи излаз из ћорсокака у магијским средствима деловања. То значи, кад се преведе на језик православне аскезе: ко је запаљен страшћу блуда лако ће поверовати да одређени ритуални поступак или изговорена љубавна магијска формула у посебним „мистичним“ условима, на „нечистим“ местима (гробљу, раскршћу итд.) мора постићи снажно жељени циљ – пробудити нечију наклоност. Ево једне „женске“ враџбине која указује на веровање у магијску формулу као пут до туђег срца: „Мрак мрачи, пут пуца, небо јечи, земља звечи, стреха њишће ( њишти, нап. В.Д. ), вода бучи, гора пучи. Нити мрак мрачи, нити пут пуца, нити небо јечи, нити земља звечи, нити стреха њишће,нити вода хучи, нити гора пучи, већ мој драги за плотом клечи, од срца јечи, црк’о, пук’о док к мени не дошао“.
Требјешанин је указивао на чињеницу да, у враџбинским схватањима, љубавна магија често није безопасна јер је њен циљ да поступцима приволи на љубав жељену особу или да јој, ако на то не пристане, донесе лудило (па чак и смрт)! Та и таква магија, потчињена демонима, увек је опасна не само за онога коме је намењена, већ је ништа мање погубна и по онога ко је упражњава. Тако, на пример, девојка која гата помоћу огледала, у глуво доба ноћи унакрсно обрише под, смеће скупи насред куће, стави га на своје огледало, запали четири воштане свеће, па гледа да би у одразу спазила младића који ће је испросити. Међутим, ако не види младића, у огледалу ће угледати свој гроб. Јасно је о чему је реч: ко се усуди да баца љубавне чини, хтео то он или не, склапа неку врсту пакта са нечистим силама. А то, наравно, може бити кобно по сваког ко враџбине упражњава. Уосталом, магија се заснива на томе да човек својом вољом у свет призива демоне и од њих тражи да делују на његове ближње, потчињавајући их вољи оног ко врача.
Чини су, очито, мрачни и демонски поступци. У Тимоку је записано да је девојка, боцкајући иглом јастук, говорила: „Не бодем јастук, бодем свог суђеника: у очи, под очи; у чело, под чело; у срце, под срце: (…) да не може да једе, да спава, док код мене, не дође да се разговарамо, да се веримо“. А ако девојка жели да је момак кога је одабрала заволи, онда узме катанац и кључ, погледа момка кроз катанац – закључа га и баци на раскршће. Понегде се дешава да девојка скине прстен мртвацу са руке, а онда кроз њега погледа момка кога је одабрала.
Логика демонске магије стоји и у основи коришћења бројних предмета који су повезани са мртвацима (прстен умрлог, земља са гробља итд.), јер као што мртви не могу ни да виде нити да чују, тако исто се нека особа може учинити „слепом“ и „глувом“. Жене које хоће да блудниче узимају бакарне новчиће са очију мртваца, оперу их у вину или води и течност дају својим мужевима да попију. Пошто је попије, муж постаје слеп за све женине љубавне пустоловине, као мртвац на чије је очи био стављен бакарни новчић.
И тако даље, и томе слично: нарочито је опасна магија са крвљу онога кога треба уврачати.
Нека се они који враџбинама стекну брачног или сексуалног „партнера“ не надају да ће живети срећно и благословено. Ђаво који им је учинио услугу дебело ће је наплатити.
ПОСЛЕДИЦЕ
Угледни руски јеромонах, отац Анатолије (Берестов), у својој студији о последицама враџбина и магије даје само неколико примера куда то води: „Дечак од 9 година је патио од ноћног мокрења. После гледања телевизијске сеансе А. Чумака почео је да види демона који га је приморавао да не иде у цркву и да не похађа веронауку при храму. Након разговора свештеника са дечаковим родитељима, исповести, причешћа и помазивања јелејем, престао је да виђа демона и чује његов глас.
Једна болесница, верница, обратила нам се за медицинску помоћ, жалећи се на наступе главобоље, вртоглавице, мучнину, поремећај сна, депресивно стање, немир и страх за своју породицу. Ускоро су се сличне жалбе појавиле и код двојице њених синова – од 11 и 7 година, само изражене у тежем облику, нарочито код млађег сина. Приликом испитивања у медицинским установама ништа нарочито није било пронађено, дијагноза није постављена, а лечење није дало позитивне ефекте. Из разговора с њом разјаснило се да је њен муж пре годину дана почео активно да се бави екстрасензориком и биоенергетиком. Њени савети и молбе да се не бави тиме били су безуспешни.
Исповест, стално причешћивање и помазивање јелејем смањили су испољавање обољења код свих чланова породице, али нису довели до излечења. У разговору са њеним мужем успело ми је да га наговорим да прође кроз чин одрицања од бављења окултизмом и да се исповеди. Ускоро након овога сви чланови породице су оздравили.
Нарочито тешко „окултна болест“ протиче код деце. Након сеанси А. Кашпировског код неке деце, склоне епилепсији, развијали су се тешки епилептички напади, све до епилептичког статуса, када напади следе један за другим, те их је уобичајеним терапијским мерама немогуће зауставити. Таква деца су морала да буду хоспитализована у реанимациона одељења. Нисмо увек могли да их спасемо. Било је смртних случајева код деце, или су се запажали тешки поремећаји све до декортизације – пропадања коре великог мозга, те су ова деца тако постајала веома тешки инвалиди.
Самоубиства или покушаји самоубиства карактеристични су за одрасле и омладину. Више пута сам имао прилике да посматрам младе људе који предузимају покушаје самоубиства на позадини „окултне болести“ која се развила након почетка бављења екстрасензориком или другим врстама окултизма.
Епископ самарски и сизрански Сергије такође истиче везу самоубиства и окултизма. Према његовим запажањима у епархији је у порасту број самоубиства међу омладином. Он сматра да је то последица бављења окултизмом, јер живот без Бога, нарочито када је човек опседнут окултизмом, нарушава духовни мир. „Они који се одушевљавају екстра-сензориком, изражавајући се речима младих људи, ‘почињу да шизе’… Нема беле, зелене, црвене и црне магије, постоји просто магија, а боје ништа не значе“.
Друго испољавање „окултне болести“ јесте синдром присилних страхова. Више пута сам имао прилике да посматрам болеснике код којих се одмах након посете екстрасенсима или врачарима развија синдром присилних страхова који се нису могли лечити уобичајеним методама. Само су вишекратна исповест, причешће, помазивање јелејем уклањали нападе страхова и омогућавали лечење болесника.
Једна млада жена се обратила врачару због опште узнемирености и преосетљивости свог одојчета. Он је нешто шапутао, читао, како је говорио, „молитве“, прскао дете водом. Извесно време након овога дете је постало спокојније, али код жене се развио тежак страх за живот детета. Није могла ни да спава, ни да се бави домаћим пословима, апетит јој је ослабио, стално је мислила како ће се детету десити нешто лоше, и очекивала је његову тешку болест и смрт. Њено душевно стање се одразило на детету, те је оно постало још немирније, него пре посете врачару. То је, са своје стране, погоршало женино стање. Престала је да спава, скоро ништа није јела, плакала је, отежано је општила с рођацима и мужем. Лечење код психијатра и психотерапеута није уродило плодом. Након духовног разговора са свештеником, исповести и причешћа, наступило је побољшање, и после тога лечење код психијатра практично је уклонило симптоме болести.
Трећа пројава „окултне болести“, према нашим запажањима, јесу имунолошки поремећаји и смањење имунитета. Чешће се то запажа код деце. Она почињу често да оболевају од прехлада, упале плућа и упале средњег уха. Једном ми се обратила млада жена која је завршила курс „лечења“ код екстрасенса поводом гинеколошког обољења. Ускоро су се након ових сеанси код ње појавили симптоми дуготрајног акутног респираторно-вирусног обољења које је прешло у бронхитис, а затим у пнеумонију. Ускоро се након пнеумоније код ње развио отитис, упала горњовиличне шупљине, затим опет бронхитис, пнеумонија, стоматитис, па отитис. Имунолошко испитивање крви показало је стање имунодефицита.
Четврта и то не ретка пројава „окултне болести“ јесте повећано оболевање од онколошких болести, муњевити раст већ постојећих тумора и малигнизација доброћудних тумора (тј. њихово прелажење у злоћудне). Имао сам прилике да не једном посматрам муњевити раст тумора великог мозга код деце након гледања телевизијских сеанси А. Кашпировског. Након 1,5-2 недеље тумор је достизао огромне размере (према подацима компјутерско-томографског испитивања), тако да је операција постала немогућа. Посматрао сам такође неколико пута и брзи раст тумора грудне жлезде, грлића материце и миома материце код жена након „лечења“ код екстрасенса и малигнизацију полипа дебелог црева.
Неки свештеници такође запажају повећано оболевање од онколошких болести код екстрасенса, њихових блиских сродника и код људи који се обраћају за „помоћ“ екстрасенсима. О томе такође сведоче и запажања лекара.“
Тако каже отац Анатолије.
Дакако, ово су последице идења код врачара и гатара. Ко се тиме игра, нема се чему надати све док се не покаје.
ПРАВОСЛАВНА ЗАШТИТА ОД ВРАЏБИНА
Јасно је како се штитити од свих враџбина, па и „љубавних“: животом у Цркви – постом, молитвом, исповешћу, покајањем, Светим Причешћем. Ево шта пише у житију Светог Макарија Великог.
Једном приликом ученици преподобног Макарија Египатског видели су човека који је ишао пустињом водећи за собом кобилу. Ишао је путем који води до келије њиховог старца. Чувајући покој светога, монаси су стали поред врата и покушали да наговоре путника да не одвлачи преподобног од молитве. Али, услишивши молбе тог човека, ускоро су му допустили да уђе у келију. Путник се обрадовао и пошао унутра, али не сам, него заједно са својим коњем. Ученици преподобног Макарија су се збунили и упитали зашто води са собом кобилу. Овај човек им је одговорио да и животиња има потребу за молитвама праведника. Монаси су се зачудили његовој љубави према кобили јер је ради ње толико дуго путовао по врелој и ненастањеној пустињи! Зашто му је тако драга та животиња и шта ју се задесило?
– Кобила коју видите, – рекао је човек, – јесте моја несрећна жена и ја не знам како се она претворила у животињу. Ево већ је три дана како ништа није јела.
Ове путникове речи монаси нису сматрали за измишљотину. Без обзира на то што се Христово учење већ триста година распрострањивало по земљи, у Египту је још увек велики утицај имало незнабоштво, и та древна колевка магије била је пуна разних магова који су наносили штету хришћанима. Зато су монаси, чувши човекову причу, похитали ка авви Макарију да му саопште шта се догодило. Међутим, када су видели преподобног, нису морали да му било шта објашњавају: Бог је светоме открио узрок онога што се десило. А тај узрок био је следећи.
Жена придошлице допала се неком развратном Египћанину, који је пожелео да је заведе. Али сва његова настојања била су узалудна. Да би у женином срцу пробудио узвратну страст, тада је прибегао услугама врача. Добивши много новца, чаробњак је применио сва своја заклињања ради саблажњавања хришћанке, али није постигао циљ. Разјаривши се због неуспеха, он је ипак успео да изазове учинак: жена је почела да се указује околини као кобила. Њен несрећни муж похитао је да тражи помоћ од сваког кога је знао, али нико није могао да му помогне, па чак ни локални свештеници. Жена је свима била налик на животињу и нико није знао како да јој врати пређашњи изглед. Зато ју је очајни муж и довео великом подвижнику, дознавши за чуда која је творио. Погледавши на жену, свети Макарије је рекао својим ученицима:
– Не видим у њој ништа животињско о чему говорите, то није у њеном телу, него у очима оних који је гледају. То је обмана демона, а не истинско стање ствари.
Затим је свети благословио водицу, облио њоме жену и помолио се. Враџбине су ишчезле и сви су пред собом видели жену уместо кобиле. Преподобни је заповедио да јој дају хране и, отпуштајући је кући, дао савет:
– Никада не одлажи посећивање цркве и никада не избегавај причешће Христовим Тајнама. Невоља ти се десила зато што више од пет недеља ниси приступала Пречистим Тајнама нашег Спаситеља.“
Дакле, никакве враџбине немају и не могу имати власт над људима Божјим – али треба се трудити да будемо људи Божји, а не мекушци, слабовољци и лењивци, над којима демон има власт.
Окренимо се Христу, и живот ће нам, чак и у ово мрачно доба, бити благословен и срећан.
Коментари на чланак