Митрополит Амфилохије био је један од људи који су оштро критиковали организовање геј парада. Он је говорио да је дошло време да данашњи Црногорци стављају своје бркове, свој мушки понос, тамо где им место није као и да се „педерастије пропагира као понос”.
“Света је реч Апостола народа Павла: ‘ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни лопови, ни пијанци, ни отимачи, ни мужеложници неће видети Царства небеснога’. Мужелоштво је, дакле, један од основних грехова људских. Ко је видео блуднике и прељубочинце, лопове и пијанице да обављају параде поноса? Само противприродни грех педерастије ЛГБТ… се пропагира као понос”, казао је.
„Оне који се томе супроставе називају хомофобима; грехофобију проглашавају за хомофобију! Треба да је свима знано: Црква Божија би се одрекла себе, када би прихватила грех за врлину, лажну љубав за праву љубав, нечовечност за човечност, грехофобију за хомофобију. Не само хришћанска црква, него и свеукупна човечанска религиозност, сво људско искуство од искони, почевши са древним јеврејским пророцима, истиче међу свим греховима посебно содомију”
Градови Содома и Гомора су због тог греха Божијом казном претворени у Мртво море, воду без живота и живих бића – до данашњег дана, навео је блаженопочивши митрополит, и рекао да содомија, као и многи други греси, прате човека одвајкада.
„Човечанство, међутим, по први пут у историји, и то оно просвећено западно, тај содомски грех озакоњује (заједно са самоубиством и убиством деце). Није ли то знак да ова модерна цивилизација озакоњује самоуништење људског рода?! Они који то заступају и пропагирају, не одричу ли се тиме и својих родитеља, јер да су се они понашали на њихов начин, ових не би ни било, не би се родили”, рекао је он.
Амфилохије наводи да су, откад постоји Црна Гора, Црногорци тај грех сматрали као наказност и неморал.
„Дошло време да данашњи Црногорци стављају своје бркове, свој мушки понос, тамо ђе им мјесто није. Толико је грехова које данас чине људи, али је чудно и несхватљиво за здрави људски разум, да овај грех одвајкада сматран за болест (сваки грех је уствари морална болест) се пропагира као понос”. По народној: Чега се паметан стиди, тиме се луд поноси”, казао је блаженопочивши митрополит.
Коментари на чланак