Од прошле године руски парламентарци активно уводе амандмане на законе ради усклађивања са изменама и допунама Устава Руске Федерације, усвојених прошле године.
Подсетимо се да је нова верзија члана 79 Устава Русије дефинисана ради заштите суверенитета наше земље … Сада Устав утврђује: „Одлуке међународних тела усвојене на основу одредаба међународних уговора Руске Федерације, супротне Уставу Руске Федерације, не подлежу извршењу у Руској Федерацији“.
Ова нова норма Устава има своју конкрентну примену у породичном праву. Крајем јануара посланици су одобрили председников предлог закона о изменама Породичног законика Руске Федерације.
Раније је члан 6. Породичног законика подразумевао безусловни приоритет одредби међународног права над нормама руског породичног права. Сада се све донекле променило. Постојећем члану додата је нова тачка која гласи:
„Није дозвољено примењивати правила међународних уговора у њиховом тумачењу које је у супротности са Уставом Руске Федерације, као и са правним поретком и моралом. Таква противречност може се увести у правни поредак у складу са поступком утврђеним савезним уставним законом“.
Важност ове норме је тешко преценити. Међународно право, које је некада штитило породицу и морал, данас се често претвара у озбиљну претњу по њих.
То је због чињенице да су међудржавна тела, која се баве тумачењем међународних уговора у вези са породицом (сетимо се Европског суда за људска права у Стразбуру и Савета УН-а за права детета и против дискриминације жена) дошла под снажни утицај присталица радикалних анти-породичних идеологија и почела да спроводе политичку самовољу, уместо да заштите људска права.
Као резултат такве идеолошке узурпације створена је клима у којој та тела произвољно, по сопственом нахођењу, тумаче међународно право, стварајући нова непостојећа „људска права“ и „обавезе“ држава, практично ни из чега. Штавише, ово се дешава све чешће и иде се све даље и даље.
Уместо истинских људских права, која су својевремено признале све или готово све државе, свима нам се нуде побачаји, истополне заједнице, родна идеологија, радикални феминизам и уништавање права родитеља. Другим речима, уништавање свега што је у вези са основном ћелијом друштва – породицом.
Наравно, таква тумачења, која не произилазе из самих уговора, су нелегитимна и не би их требало примењивати у пракси. Али радикални активисти врше озбиљан притисак на различите земље, ослањајући се на одлуке некада ауторитативних међународних структура и присиљавајући народе широм света да напусте своју природну породицу и своје друге традиционалне вредности, вредности које су заједничке читавом човечанству.
Један од упечатљивих примера је одлука Европског суда за људска права из 2015. године у случају „Олиари против Италије“. Из ње су стразбуршке судије створиле „ни из чега“ потпуно ново људско право – правно признање истополних заједница. И сада су, према ставу суда, све државе потписнице Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (укључујући Русију!) дужне да признају одлуку суда – или ће се сматрати кршитељима „људских права“.
Ово је, наравно, апсурдно. И ово би нас могло изненадити да не знамо да је Европски суд за људска права у сенци Џорџа Сороша – најмање 22 судија, које одлучују у овом случају, имају везе са мрежом Сорошевих фондација отвореног друштва и другим организацијама које финансира ова особа.
Невоља је у томе што се таква тумачења, према самој конвенцији, сматрају обавезујућим за све државе потписнице. И, иако су потпуно нелегитимни, пошто излазе ван овлашћења суда у Стразбуру, лако су се користиле за политички притисак на Русију. Али сада, након измена Устава Русије и Породичног законика, присталицама радикалних идеологија биће много теже да преправљају руско друштво, намећући му своје неморалне, нове „вредности“.
Коментари на чланак