Last updated on May 28th, 2021 at 09:29 am
ШКОЛА ДРАГОНА ЗА ЂАКА МОРОНА
Хуманоидни робот „предаје” лекцију, док ђаци слушају и питају шта им је нејасно. Ученик са посебним рукавицама и ви-ар наочарима „улази” у лабораторију,узима хемикалије и сам почиње експеримент.
Следећи час је географија. „Учионица” је у савани, около су животиње које ту живе. Ово су слике које подсећају на сцене из филмова научне фантастике.
Али то није фантазмагорија, то је пројекат нашег Министарства просвете, науке и технолошког развоја и кинеске компаније „Нет драгон”. Овај Центар за роботику и вештачку интелигенцију у образовању је отворен прошле године и има више од два милиона учионица широм света. Кажу, тако би требалo да изгледа настава у нашим школама за неколико година. Додају, данашњи модел наставе је превазиђен, ученицима досадан, монотон, мери се само репродукција чињеница и зато ђаци беже из школе.
Дакле, смрт наставницима!
КУЛТОВИ СТАРИХ ГИМНАЗИЈА
У Кикинди је после рата живео и деловао угледни професор српског језика и књижевности, др Спасоје Граховац. Његов бивши ученик, вишедеценијски професор Правног факултета у Београду, др Јовица Тркуља, у монографији коју је Граховцу посветио пише, између осталог, и следеће:
„У то време у Гимназији је неговано неколико култова који су произилазили из тада конзистентног система вредности Кикинђана. Први, култ знања. Гимназија је примала најбоље ученике из свих социјалних структура: породица паора, радника, занатлија, трговаца, лекара, службеника, интелектуалаца. Реч је о породицама које су у свом мукотрпном животу на ветрометини између великих држава стекле самосвест о крхкости и пролазности материјалног, те да је богат човек, заправо, онај који има оно што му нико не може одузети – здравље и знање. Сократовски идеал знања као врлине дубоко се утиснуо у живот и свест бројних генерација Кикиндске гимназије. Ту лежи и разлог да је кроз много генерација, у дугој повести ове Гимназије, на хиљаде њених исписника завршило високе школе, факултете, а многи магистратуре и докторате. Кључну улогу у овом освајању знања имала је плејада наставника-просветитеља који су обављали не само образовну већ и цивилизацијску мисију – успостављања мостова између различитих духовних светова и култура. Као други споменућемо култ другарства. У школским клупама Гимназије стицани су „другови до гроба“! Јер, као што је познато права, истинска пријатељства су из школске клупе и рата. Трећим култом можемо назвати уметност. Познато је да су Банаћани-староседеоци – „јасике које трепере и када друго дрвеће мирује“, а граничари и дођоши-Брђани – „грубијани голубијег срца“. У њиховим чемерним паорским и тегобним радничким животима све чега су се дотицали било је бол и песма. Отуда није нимало случајно што је Кикиндска гимназија изнедрила толики број песника, сликара, музичара, глумаца, научника, доктора, инжењера, професора, публициста. И четврти, култ спорта и такмичења у разним спортским дисциплинама. У то време спорт је имао изузетан значај у животу ученика. Гимназија је наликовала античком полису где се спортом стицао углед и слава.“
Антички идеал у послератној Кикинди – зар је то мало?
ИНСТИТУЦИЈА ПРОФЕСОРА
Професор Тркуља каже и следеће:„У време када је Граховац радио у Гимназији већина његових ученика су је доживљавала као своју другу кућу. Време су проводили у бројним секцијама и на разним такмичењима и сусретима од позоришних, филмских, музичких, књижевних до спортских. Будући да је био млад, амбициозан и да је волео свој позив и ученике, Граховац је подржавао своје ученике и усмеравао њихову енергију на рад, активност и стваралаштво у разним областима. Њему припада заслуга што је основао „Ђачки универзитет“, „Мартовске сусрете песника“ уздигао на републички и савезни ниво, покренуо школски лист Искру, организовао екскурзије и посете позориштима у Београду, подстицао ученике да се такмиче у квизовима знања, али и у спорту и шаху.“
Један професор – цела институција, покретач свих могућих врста стваралаштва које су његове ђаке чиниле способнима да одговоре на захтеве друштва, али и дубља тражења личности.
ПРОСВЕТИТЕЉ
Као професор и педагог, Граховац је имао кључну улогу у формирању бројних генерација кикиндске Економске школе и Гимназије, каже Тркуља: „Настављајући традицију кикиндских наставника-просветитеља, он је обављао не само образовну већ и цивилизацијску мисију – успостављање мостова између различитих духовних светова и култура. Он је успевао да се у потпуности искаже у улози педагога и наставника језика и књижевности, тако да је оставио дубоки траг у историји ових школа у другој половина ХХ века. Са својим ученицима и студентима радио је са великом љубављу и посвећеношћу и значајно утицао на формирање њихових личности.
Ученици су га волели због његових живих, луцидних и занимљивих предавања, кроз која је показивао не само солидно познавање домаће и светске књижевности већ и пуно разумевање за нове појаве и токове у књижевности. Они су га запамтили као једног од најбољих и најомиљенијих професора.“
Наставник – просветитељ: стари идеал који је многе младе људе учинио оданим вршиоцима дужности и часним припадницима свог народа.
ЗАХВАЛНОСТ БИВШЕГ ЂАКА
Професор Тркуља је благодаран ономе чији је ученик био:„Ја сам имао срећу да будем у првој гимназијској генерацији његових ученика. Сећам се с пијететом часова српског језика на којима нас је учио не само граматици и писмености, већ нам је утирао путеве ка врхунским делима књижевности, ликовне уметности, позоришта. Отварао нам је душе за лепоту и узвишеност књижевности и уметности у којима обитавају истинске вредности. Он није прихватао поделу на „ово је књижевност“ а „живот је друго“! У књижевности је дубоки, истински живот. Зато треба читати са више веровања и срца, а мање разума. На часове је долазио веома припремљен. После исцрпне дискусије у којој су ученици слободно излагали своја мишљења, он је увек давао завршну реч и сумирао изнете ставове, подржавао и храбрио вредне ученике.“
И обликовао их у људе.
Коментари на чланак