Најзад добре вести из Ирске. У среду, 21. јула, Одбор за правосуђе у Парламенту у Даблину одбацио је нацрт закона који би увео асистирано самоубиство и еутаназију. То је дефинитивно резултат који се не може узети здраво за готово, већ се може приписати напорном раду група које се залажу за право на живот, као и јасном и одлучном противљењу лекара.
Предлог закона предложио је посланик из странке „Људи испред профита“ (People Before Profit), мале формације на крајњој левици, а прошле године је, на изненађење неких, добио подршку и појединих представника владајуће коалиције, укључујући и бившег премијера Леа Варадкара и министара здравља и правде. Сличан предлог је већ одбијен 2015. године.
Међутим, након јавне расправе, Одбор за правосуђе одлучио је да не отпочиње оцену текста закона и препоручио да Парламент образује посебну комисију посвећену питањима еутаназије и асистираног самоубиства.
Наравно, ово не значи да је предлог закона сасвим одбијен, али, с обзиром на то да је парламентарно време успорено због ванредне ситуације изазване ковидом-19, будућој посебној комисији биће тешко да заврши овај задатак пре краја мандата. А то је још мање вероватно ако се распишу општи избори, што није искључено.
Два елемента довела су до ове важне одлуке: снажно противљење испољено кроз интервенције изнете током јавне расправе, у којима су предњачили лекари и стручњаци у овом пољу, и критичко мишљење Правне канцеларије Парламента, у коме се наводи да текст закона има озбиљне празнине и по свему судећи је у супротности са Уставом.
За јавну расправу поднето је 1.400 писама и предлога грађана и организованих група. Различите организације покрета за живот добиле су подршку професионалних медицинских организација и удружења која се боре за права особа са инвалидитетом.
Све стручне медицинске организације изјасниле су се против предлога закона, наводећи да би легализација ових пракси нарушила однос лекара и пацијента, као и саму сврху медицине, а то је не убити пацијента, већ се бринути о њему. Веома је значајно и реаговање професионалаца из области палијативне неге, који се свакодневно суочавају с „граничним“ ситуацијама.
Струје које се залажу за еутаназију сада се хвале наводном подршком јавности, али то се уопште није могло видети из одговора датих током расправе. Ово је знак да покрет за живот, упркос тешком поразу који је претрпео током референдума о абортусу 2018. године, и даље успева да се ефикасно организује и утиче на политику и друштво.
Последњих година Ирска је кренула у супротном смеру. Одржана су два референдума у тој земљи, при чему је један редефинисао концепт породице, проширивши појам „брак“ да укључи и истополне парове, а другим је укинут амандман на члан Устава који је бранио право на живот од зачећа, чиме је либерализован абортус. Штавише, о кључним питањима као што су потпомогнута репродукција, сурогат мајчинство или џендер идеологија, ирски политичари свих боја у последње време доследно изражавају веома либералне ставове.
Стога, данашња велика мала победа покрета за живот означава да је дошло до промене, што даје разлога за наду. Да ли је то тренутно или више од тога, остаје да се види. Неки ће рећи да су владајуће странке хтеле да избегну нову поделу, спремне, можда већ у следећем законодавном телу, да представе заслађену верзију сличног закона. Било како било, видећемо шта ће се десити. Али, барем за сада, можемо да славимо.