У Ирској, од новембра 2018. године, лекарима примарне здравствене заштите који пристану да раде абортус, Национална здравствена служба плаћа 450 евра за сваки мали живот који угасе.
„То је део договора […] са Ирском медицинском организацијом (ИМО)“, пише Ајриш тајмс и додаје да „лекари који прихвате нови уговор добиће укупну надокнаду од 450 евра за три посете, која се састоји од исплате од 150 евра за покриће прве консултације с пацијентом и додатних 300 евра за завршетак поступка прекида трудноће и обезбеђивање постоперативне неге“. Лак новац за прљав посао који, очигледно, неко жели да ради.
На срећу, супротно ономе што би се могло мислити, „огромна већина лекара, међутим, остаје чврсто опредељена за живот“, како је портал iFamNews писао прошлог месеца. „Штавише, 88% лекара позива се на приговор савести, док половина болница с породилиштима не обавља абортусе. Преосталих 12% абортера у апсолутном износу чини 405 лекара. Подаци произилазе из истраживања које је објавио часопис Њузток.”
Пре неколико дана, међутим, појавио се још један податак, а овог пута се односи на износ новца који се исплаћује истим лекарима опште праксе када прате жену која изнесе трудноћу до краја и роди дете: 250 евра. Само 250 евра. Нешто више од половине онога што би добили ако би то дете убили, до дванаесте недеље живота у материци, а у изузетним случајевима и до шестог месеца.
У овом другом случају, у трудноћи, трудница у просеку има седам посета лекару, а не три (као код абортуса), а ако је трудноћа с компликацијама, може их бити и више. Осим тога, на доктору је одговорност за два живота – живот мајке и нерођеног детета – затим за прегледе и посебне контроле које треба прописати, за психолошку подршку жени, а можда чак и неколико додатних телефонских позива у случају анксиозности и страхова који су понекад преувеличани али често муче будуће мајке.
Штавише, часопис Ајриш индепендент овакву разлику између мајчинства и абортуса назива „потпуним скандалом”. Према речима др Гроније Пинаки, чини се да фокус више нагиње ка организационим питањима и проблемима у вези са управљањем службом за абортус с практичне тачке гледишта, него ка значењу које је имплицитно садржано у изнетим бројкама. У сваком случају, јасно је да Ирска боље плаћа доктора да убије бебу него да је донесе на свет.