Она подсећа да су сва удружења на овај проблем указивала почев од 2018. године када је усвојен спорни закон, али да је морало да се чека све док Уставни суд није пресудио да су одредбе на које су скретали пажњу неуставне.
ДА ЛИ ЈЕ ИСПРАВЉЕНА НЕПРАВДА УЧИЊЕНА РОДИТЕЉИМА ДЕЦЕ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ?
Jedna od glavnih izmena jeste ona koja se odnosi na roditelje dece sa smetnjama u razvoju kojima je, kako je rekla, učinjena velika nepravda u starom zakonu, dodajući da i novi ipak neće u potpunosti rešiti njihove probleme.
„Jedina izmena, najveća, se odnosi na roditelje dece sa smetnjama u razvoju. Njima je učinjena velika nepravda ovim zakonom. Mi smatramo da roditelji zaslužuju mnogo veću podršku, jer im je ona neophodna. Čak se i ovom izmenom neće rešiti njihov problem jer tuđa nega je jedna mala novčana nadoknada za sve ono što je toj deci neophodno. Idealno bi bilo da svako dete ima i besplatnog logopeda i bilo kakvu drugu besplatnu pomoć. Takve dece i takvih roditelja nema puno. Umesto takve podrške, oni su dobili mogućnost da biraju
između dva prava koja nemaju veze jedno sa drugim. Ovim izmenama se ta velika nepravda otklonila“, rekla je Mihnjak.
КО СВЕ ИМА ПРАВО НА МИНИМАЛАЦ ТОКОМ ПОРОДИЉСКОГ ОДСУСТВА И КАКО СЕ ОН ОБРАЧУНАВА?
Још једна од промена јесте начин на који ће бити обрачунавана накнада зараде пољопривредним осигураницама, које су биле дискриминисане у односу на све остале маме. Такође, од сада ће право на минималац током породиљског одсуства уместо жена које су радиле шест месеци, имати и оне које су радиле само месец дана.
„И оно што је, такође, новина и која мало збуњује маме је измена која се тиче минималне новчане накнаде која се односи искључиво на породиљско одсуство које почиње 28 или 45 дана пре порођаја и траје до трећег месеца након рођења детета. Дакле, минималац се односи само на тај период. У првобитном законском решењу, само жене које су радиле шест месеци су имале право на тај минималац, док ће, након измена, и жена која је радила месец дана, моћи да добије минималну накнаду у прва три месеца,“ појаснила је она.
СУПРОТНОСТ НЕКИХ ОДРЕДБИ НОВОГ ЗАКОНА СА МЕЂУНАРОДНИМ ДОКУМЕНТИМА
Ипак, нови закон није у потпуности уклонио старе проблематичне одредбе које се тичу одсуства ради неге детета, а које су супротне Међународној конвенцији о заштити материнства.
„Оно што се није, нажалост, променило и што јесте највећа окосница овог закона јесте умањена накнада зараде за одсуство ради неге детета. Великом броју жена, чак и женама које су радиле 12 месеци, због јако дугог периода обрачуна накнаде зараде. Нема нигде у Европи, а супротно Међународној конвенцији о заштити материнства, да тако дуг период од читавих 18 месеци утиче на то колика ће бити плата на породиљском и одуству ради неге детета,“ истакла је она.
НЕМАРНОСТ СЛУЖБИ ЗА ЗАШТИТУ ДЕЦЕ
Говорећи о вишеструкој дискриминацији на коју наилазе родитељи са децом са посебним потребама, Михњак каже да се ради о административној немарности.
„Административна немарност која се сукцесивно понавља када су и неки други закону у питању. Тако смо имали Закон о здравственом осигурању чије су измене требало да буду усвојене 2. јуна, па је одложен за следећу годину; па смо имали и то да смо скретали пажњу на потребу да се измени одредба да максималан износ зараде који је ограничен на три просечне зараде, а треба да се повећа на пет, онда су и то донели, али од 2022. Онда се десило сада да и са овим изменама на које се јако дуго чека јесте да је закон већ требало да буде објављен у Службеном глансику, а Уставни суд је донео одлуку и у том закону јер наведено које су одредбе неуставне још у мају месецу. Тај простор између маја и јуна је један вакуум у ком жене имају проблем. И када ступи закон на снагу 1. јула, он ће морати да се односи на период од 1. маја, што би значило да већ у овом периоду сви имају права по основу тих измена да подносе захтеве за туђу негу и помоћ,“ објашњава она.
КАКО У ПРАКСИ ИЗГЛЕДА ПОПУЛАЦИОНА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ?
Коментаришући позив који ресорни министар Ратко Дмитровић упућује за што већим рађањем деце, она каже да помоћ коју они нуде није довољна као и да се наталитет подстиче тако што бринемо о деци која су већ рођена.
„Нама је жао што они немају слуха за све оно што им родитељи управо говоре, јер закон, и када је ступио на снагу и када се повећао родитељски додатак, и тада су они кренули у кампању да подстичу рађање, а као да не чују жене које упорно поручују да нису задовољне – иако сте нам повећали родитељски додатак, ми хоћемо да имамо адекватну накнаду коју смо заслужили својим радом све време док не можемо да радимо. Дакле, овај закон у недовољној мери подржава породицу и у недовољној мери подстиче наталитет. Овде је веома значајно нагласити да се наталитет подстиче тако што водимо рачуна о деци која су већ рођена. Данас, на пример, на 40 степени жене се у Лесковцу порађају без климе и презнојавају у неусловима. Да не причам шта се све дешава у другим породилиштима. Исто тако и оно мало деце која имају могућност да буду уписана у државни вртић, бораве у вртићима без климе. Држава се не понаша као један одговорни и зрео родитељ деци и нама који смо већ ту, а очекује да, ако нам плати, да ћемо сви похитати за тим новцем и да родимо више деце,“ сматра Михњак.
На тесту о вођењу популационе политике државе, према њеним речима, пада и право на родитељски додатак за породице за пет или више детета.
„Овај закон препознаје да право на родитељски додатак имају и родитељи који добију четврто дете, а за пето дете се не добија више ништа. Постоји неко потпуно нелогично објашњење да се нешто не препоручује – сада није јасно да ли се препоручује или се не препоручује“, каже она.
Главна ствар коју би требало разумети приликом доношења одлука јесте, према њеним речима, да се не прави разлика између људи, да труднице нису мафијашице које пљачкају државу и да се сваки динар који држава уложи у децу вишеструко враћа.
„Битно је да не треба правити разлику. Свако дете је важно и свака породиља је важна, свака трудница је важна, свака породица је важна. Небитно је које је дете по реду, као што је небитно и да ли је жена незапослена, а добила је бебу у Зајечару или у Београду, јер се разликују помоћи у различитим местима и то није добар правац. Заправо би требало све незапослене породиље и све породице које су у тежем материјалном стању да добију адекватну помоћ како би то дете стартовало достојанствено свој живот, и мислим да је то улагање државе јако важно. Тиме држава не губи ништа. Стално се прича како се издвајају средства из буџета, како је то губитак за буџет. Па читав овај закон је настао тако што су рекли да су труднице мафијашице које хоће да опљачкају државу, па је зато био период обрачуна од 18 месеци. Заправо, сваки динар који држава уложи у дете и породицу ће јој се сутра вишеструко вратити и волела бих да надлежни коначно добију, неким чудом, слуха за све“, закључила је Михњак.
Коментари на чланак