Прошлонедељна изјава британске Управе за људску оплодњу и ембриологију да су научници у Великој Британији створили „нешто мање од пет“ генетски модификованих беба, откако су спорне процедуре легализоване 2015. године, изазвала је дубоку забринутост.
Овај поступак подразумева оплодњу две јајне ћелије сперматозоидима оца, при чему је једна јајна ћелија од будуће мајке а друга од донора са здравим митохондријама. У јајној ћелији донора генетски материјал из једра замењује се материјалом оплођене јајне ћелије родитеља, што доводи до стварања детета са ДНК материјалом три родитеља. Пошто се код ембриона спајају сперматороиди и јајне ћелије биолошких родитеља са сићушним структурама налик батеријама које се називају митохондрије (и потичу из јајне ћелије донора), беба која овим путем настаје има ДНК мајке и оца, као и малу количину генетског материјала – око 37 гена – донаторке. Овај поступак довео је до настанка израза „деца с три родитеља“, иако више од 99,8 одсто ДНК те деце заправо потиче од њихове мајке и оца, а само мали део од трећег лица – донора.
Истраживање терапије замене митохондрија започело је у Великој Британији у Центру за плодност у Њукаслу 2016. године с циљем да се помогне женама које имају мутације на митохондријама да добију децу која неће наследити те мутације, а самим тим и генетске болести. Људи све митохондрије наслеђују од мајке, тако да штетне мутације у овим „батеријама наших ћелија” могу да утичу на све потомке те жене. Мора се јасно рећи: да би се створио трећи ембрион од кога се узимају митохондрије, ова техника подразумева уништење два људска живота која имају достојанство и права, и морају бити заштићена јер су створена као личности. Даље, овај поступак одваја дете од његовог биолошког порекла и уводи нас у непознати свет генетског инжењеринга уз манипулацију људским геномом.
Коментари на чланак