Криза усамљености која погађа Америку могла би бити једнако смртоносна као и пушење. Поред пушења, дијабетеса типа 2, гојазности, употребе опиоида и алкохолизма, амерички генерални хирург др Вивек Мурти идентификовао је још једну епидемију болести повезаних с данашњим начином живота која је „хитна брига за јавно здравље“: усамљеност.
У извештају од 82 странице названом „Наша епидемија усамљености и изолације“, који је објављен у 2. маја, он јасно каже да зна колико је „усамљеност осећање уобичајено за многе људе. Она је као глад или жеђ. То је осећање који нам тело шаље када недостаје нешто што нам је потребно за преживљавање и … Милиони људи у Америци се боре у сенци, а то није правично. Усамљеност је више од негативног осећања: она штети здрављу појединца и друштва. Повезана је с повећаним ризиком од кардиоваскуларних болести, деменције, можданог удара, депресије, анксиозности и прераном смрћу. Утицај на смртност због социјалне искључености сличан је оном код особа које пуше 15 цигарета дневно“, наводи се у извештају. Извештај додаје да последице усамљености надмашују чак и оне повезане с гојазношћу и недостатком вежбања.
У чланку објављеном у Њујорк тајмсу , др Мурти се присећа своје борбе са усамљеношћу након што га је председник Трамп отпустио 2017. године. Описује осећања драматичним речима. „Усамљеност — као и депресија, с којом се може повезати — може нарушити самопоштовање и нагризати наш осећај себе. То се мени и догодило.“ Истовремено, он такође описује страшне последице ‘усамљеног’ друштва јер „Усамљеност није само лош осећај. Када су људи социјално одвојени, повећава се ризик од анксиозности и депресије. Такође се повећава и ризик од срчаних обољења (29%), деменције (50%) и можданог удара (32%). Повећани ризик од преране смрти повезан са социјалном неповезаношћу упоредив је с ризиком од свакодневног пушења и може бити чак и већи од ризика повезаног с гојазношћу.
Као што је то деценијама био случај, епидемија усамљености и изолације подстакла је друге проблеме који нас убијају и прете да нам разоре земљу. С обзиром на ове ванредне трошкове, обнова друштвених веза мора бити главни приоритет јавног здравља за нашу нацију. Мораћемо да се преоријентишемо, и да наше заједнице и институције дају приоритет људским везама и здравим односима.”
Стратегија ‘генералног хирурга’ Сједињених Држава је једноставна и почива на три иницијативе:
- Ојачати друштвену инфраструктуру тако што ће се људи на радним местима, као и деца и заједница подучавати о важности међуљудских односа.
- Контролисати технологију тако да се више пажње посвећује другим људима.
- Поново изградити личне везе.
Наша потреба за људским односима је попут наше потребе за храном и водом: она нам је неопходна за опстанак. Али прво неутрално друштво у коме се образујемо у односима јесте породица, за дете чак и мајчина утроба пре тога, а затим контакт и дојење мајке и помоћ коју и отац може да пружи од најраније фазе живота. Слажемо се с анализом и опасностима на које је указао Вивек Мурти, али морамо и да осудимо стварност: узроци који су довели до садашње катастрофалне ситуације, у САД-у, Уједињеном Краљевству и свим западним земљама, били су ту и пре ковида-19 и узроковани су културом политички коректне и конзумеристичке и друштвене тираније која жели да деца, тинејџери и одрасли буду усамљени потрошачи, нестабилни транссексуалци, полиаморни неверници. Сходно томе, таква култура промовише етатизам и породичне форме које су флуидне и променљиве, као и суицид и еутаназију у циљу „окончања људских живота“ који више нису продуктивни и конзумеристички.
Ако не пођемо од ових анализа узрока и постепено не почнемо да економски, финансијски и културно фаворизујемо стабилне породичне парове (средину у којој се учи врлинска и грађанска мешавина одговорности, слободе, дужности, великодушности, стрпљења и солидарности), неће бити тог државног лека који ће спасти већину умирућих усамљеника који као амебе живе у западним градовима.
Коментари на чланак