Last updated on January 21st, 2021 at 12:18 pm
Шта је Ово?
Анализи промене друштвене парадигме која се одвија пред нашим очима, можемо приступити из перспективе филозофског концепта Догађаја. Ово је Event.
Структурална конфигурација Догађаја је таква да је он радикално различит у односу на оно што је било, да представља апсолутну другост, прекид, онтолошку руптуру. Он се појављује ниоткуда и реконфигурише структуру. Његово порекло није јасно, његово трајање и последице су непознати. Догађај представља симултано затварање једног и отварање новог система. Event дестабилизује доминантну структуру и хијерархију. Као радикални Догађај генерише нове опције, могућности које раније нису биле презентне. Он укључује оно што је било искључено. Као такав, уводи у ново стање, у нову нормалност. Оно што је раније било сакривено, сада се појављујуекао интензивно.
Сабијајући време, интензивирајући акције тела, отвара се простор у времену. Сведочимо колапсу свих значења и томе да почиње да тече нешто ново. Нове време, друго време, други презент. Још боље Футур Други, le futur antérieur, futureperfecttense. Kао изнова покуљала „утопијска“ енергија, он се разумева као револуционарна ситуација, parexcellence. Када време постане „засићено“ презентом, отварају се нове двери. Он је мистични заокрет, моменат нове истине, тражи нове социјалне формације. Aufbruch, зна Кафка. На хоризонту се указују нови режими темпоралности. Све је спремно за нови почетак.
У бадјуовској концептуалној директиви, Догађај захтева одлуку. Суверен је онај ко мора да одлучи о постојању Догађаја. Отуд оклевање. Јер је ивент, суштински нов, њега омогућује све оно што није укључено у систем. Догађај је немогуће укалкулисати. Он је за режим, као такав,немогућ догађај.Тако са доминантна структура урушава, јер мора да „именује немогуће“. То је моменат нове истине, радикалног заокрета, признавања да се нешто десило и да више ништа неће бити као пре. Систем који је производио владајућу ситуацију, суочава се са чињеницом да Догађај почива на алтернативној стварности, да се рађају Нови Субјекти који догађајем бивају укључени и траже признање. Неће ново вино у старе мехове.
Догађај није морао да се догоди. Могло је и другачије. Али када се догодио, он уводи нови језик, нову граматику. Он семантички и дискурзивно дестабилизује владајући поредак. Уводи га у наративну и легитимациону кризу. Од тога како се наративно обликује догађај, зависиће опстанак или рушење система. Његов нестанак, изведен је у појму.
Валтер Бењамин, Мартин Хајдегер, Жил Делез, Пол Рикер, Ален Бадју… постављају еминентни филозофски дискурс у коме се овај концепт појављује.
Као математички догађај, као промена научне или епистемичке парадигме, Event измешта, као пролеће, као заљубљивање на први поглед.
Да, пандемија COVID-19 може се у филозофском смислу интерпретирати као Event. Имаћемо, нове субјекте, имаћемо нову ситуацију имаћемо радикално нови почетак. Да, стари поредак одлази, и његове ауторитарне либералне елите са њим. Новом принципу живота који је посејао нови Догађај, мораћемо тек да дајемо смисао. Једно је сигурно. Ову шансу морамо да искористимо.
Када је Харолд Макмилан, британски председник владе (1957-1963) упитан од новинара, шта може да „однесе“ његову владу, одговорио је себи својственим аристократским патосом: Events, dearboy, Events!