До прославе Божића по грегоријанском календару остале су три недеље, а Велика Британија, у којој је краљ Чарлс Трећи и поглавар Англиканске цркве, суочава се с драматичном променом верског идентитета – први пут мање од половине становника Енглеске и Велса изјаснило се као хришћани.
Тек објављени резултати пописа из 2021. године показују да је друштво у Уједињеном Краљевству, које има своју националну цркву од 16. века, све секуларизованије, а демографски све разноликије. У религијском погледу статистички подаци показују нови тренд код Енглеза и Велшана. Напуштање хришћанске вере и окретање ка новим култовима, као што су шаманизам, паганизам и виканизам.
Владина канцеларија за националну статистику објавила је да је 46,2 одсто становништва у Енглеској и Велсу (27,5 милиона људи) себе описало као хришћане, што је пад у односу на 59 одсто (33,3 милиона људи) из пописа 2011. Подаци за Шкотску још нису у потпуности обрађени.
Реагујући на резултате националног изјашњавања надбискуп Јорка Стивен Котрел каже да је иза нас ера у којој су се људи по аутоматизму изјашњавали као хришћани.
„Није велико изненађење што попис показује да се мање људи у овој земљи изјашњава као хришћани него у прошлости. Та чињеница представља изазов за нас не само да верујемо да ће Бог изградити своје царство на Земљи већ да и даље проповедамо Христа”, каже Котрел.
Надбискуп Јорка каже да је људима суоченим са економском кризом, растом животних трошкова и ратом у Европи и даље потребно духовно вођство додајући: „Бићемо ту за њих да им пружимо храну и топлину.”
На питање да се изјасне о вероисповести, одговор да нису религиозни био је један од најчешћих – чак 37 процената (22,2 милиона људи), што је повећање за 12 процената у односу на национално истраживање десет година раније. За исто време број грађана који се изјашњавају као муслимани порастао је са 4,9 на 6,5 процената. Такође, у порасту су и они који исповедају хиндуизам, чији је број скочио са 1,5 на 1,7 одсто. Подсећања ради, премијер Риши Сунак је декларисани хиндуиста, а градоначелник Лондона Садик Кан муслиман.
Линда Вудхед, професорка с Краљевског колеџа у Лондону, за Би-Би-Си каже да то што се тако велики број грађана изјаснио да нису религиозни не значи да немају никаква веровања: „Једни су атеисти, многи су агностици – само кажу: ’Не знам баш’ – а неки ће ипак упражњавати неку духовну праксу.”
Као један од проблема у опадању броју хришћанских верника професорка Вудхед види у томе што је реч о старијем становништву које умире: „Морате да преносите веру на своју децу, а у хришћанству се то није радило. То се много ефикасније радило у исламу и хиндуизму.”
Попис показује да се шаманизам шири брже од било које друге религије и број људи који кажу да га практикују порастао је са 650 у 2011. на 8.000 у 2021. у Енглеској и Велсу. У порасту је број грађана који се изјашњавају као пагани и њихов број је сада 74.000. Што се тиче број викана (неопаганска духовна пракса обожавања природе и вештичарења), њихов декларисани број достигао је 13.000 следбеника.
Последњих година широм Европе приметан је тренд опадања броја грађана који се у верском смислу изјашњавају као хришћани. Али, драстичан пад броја верника који верују у благу вест Исуса Христа може имати велике последице по Уједињено Краљевство, где Англиканска црква није само део традиције већ је дубоко уткана у друштво и државу.
У Енглеској чак 4.632 школе воде представници Англиканске цркве, а 26 бискупа има право гласа у Дому лордова. Осим Британије, Иран је једина друга земља на свету у којој верски службеници имају загарантована места у законодавном телу. Упркос томе црква Енглеске може бити забринута зато што јој се духовно стадо постепено осипа. Како пише „Телеграф”, од 2010. до 2019. године затворена су 423 англиканска храма.
Нови британски монарх, којег ће кантерберијски бискуп Џастин Велби 6. маја 2023. крунисати, свестан је промена које се односе на религиозни статус својих поданика и зато је недавно поручио: „Обавезан сам да поштујем и оне који следе друге духовне путеве, као и оне који желе да живе у складу са секуларним идеалима.”
Mиленко Пешић, Политика