Last updated on January 6th, 2021 at 07:52 am
После напада на цркве у Пољској због „слободе избора“, пропаганда абортуса стиже из Европског парламента. Резолуцијом бриселске скупштине B9-0373/2020/rev од 26. новембра 2020, осуђује се пресуда Уставног суда у Варшави од 22. октобра којом је абортус -у Пољској проглашен незаконитим у случајевима озбиљних и неповратних феталних малформација јер су „здравље и животи жена у опасности “.
Да је убијање човека у материци злочин, већина посланика не жели ни да узме у обзир за разматрање. То је на пластичан начин демонстрирано гласањем, које је донело 455 за, 145 против и 71 уздржаних.
Готово једногласно и са безначајним изузецима, чланови група социјалиста и демократа, крајњи леви GUE / NGL, такозвани „либерали“ из Renew-а, али и посланици који не припадају посланичким групама, међу којима су изабрани чланови Покрета Пет звездица у Италији и бивши председник Каталоније, Carles Puigdemont i Casamajó, као и значајна група Европске народне странке коју предводи вођа групе Манфред Вебер изразили су своје слагање са текстом Резолуције.
Наводни законски извор за ову Резолуцију, који се сматра надређеним Уставном суду у Варшави, чини Одбор за борбу против дискриминације жена (CEDAW) ,тело састављено од 23 независна стручњака, док је Одбор за права особа са инвалидитетом (CRPD) тело састављено од 18 независних стручњака. У пракси, нека врста супериорне и наднационалне моћи, која је себи дала за право да одређује ко може да се роди и живи, а ко не може.
Утврдили су да је „абортус људско право“, а да је порицање права на абортус – мучење. Или се државе ЕУ тога придржавају или су сврстане у ризичну категорију „националиста“. Примена тог принципа, већ се видела на приликом одобравања финансијских средстава за опоравак од последица корона вируса у Савету министара ЕУ.
Идеолошка претња је потом поново постала објава рата 26. новембра 2020, када је Европски парламент усвојио Резолуцију о стању основних права у Европској унији – Годишњи извештај 2018-2019, која не само да осуђује „организовану регресију“ према родној равноправности и женским правима, укључујући сексуално и репродуктивно здравље, и сродна права, која потврђују право на савремене методе контрацепције и сигуран и легалан побачај, већ призива коришћење ЕУ механизма за демократију, владавину закона и загарантована права, предлажући годишње, конкретне препоруке, а које би могле да покрену механизам заштите вредности ЕУ, поступке за повреду закона и, наравно, буџетске условљености.
Укратко, улазак у Европу, кроз „годишњи циклус праћења вредности Уније“, долазак на црну листу држава у којима „долази до успона и учвршћивања аутократских и нелибералних тенденција“ може значити немогућност приступа развојним фондовима Европске уније. У пракси, економске санкције примењиваће се на оне земље чланице које бране нерођену децу од абортуса.
Европа управо извршава своје самоубиство.