Најновији подаци потврђују сурову чињеницу: Индија није земља за жене. Све распрострањенија пракса абортирања женске деце само због пола довела је до стварања полне неравнотеже која почиње да изазива озбиљну забринутост. На пример, у Њу Делхију су 2018. године на 1000 мушких беба рођене само 844 девојчице. Штавише, протекле деценије је јаз између мушкараца и жена порастао за чак 60%. А чињеница да је намерно сузбијање нерођених девојчица распрострањеније међу добростојећим него међу сиромашним паровима наводи нас да се запитамо: да ли је индијски економски бум ишао напоредо са угњетавањем жена?
Часопис Лансет недавно је објавио дијахронијску демографску студију која покрива период од 35 година, од 1981. до 2016. године. С обзиром на то да се феномен броја несталих девојчица, тј. мање рођених девојчица него дечака, све више јавља широм света (јаз који готово да није постојао крајем седамдесетих година прошлог века, сада је порастао на просечно 1,6 милиона за само пет година, од 2005. до 2010), разлика у броју жена и мушкараца повећала се са 3,5 милиона у периоду 1987–1996. на 5,5 милиона у периоду 2007–2016.
Према Лансету, највероватнији узрок оваквог стања лежи у све већој примени пренаталног скрининга, након ког се трудноћа у многим случајевима заврши абортусом, упркос чињеници да је 2019. године Генерална скупштина УН такву пренаталну селекцију фетуса на основу пола назвала „штетном“. Штавише, бројке о феталном фемициду и Индији у оштром су контрасту с показатељима смртности женске одојчади током последње две деценије, код којих се примећује све веће побољшање.
Немилосрдни подаци такође потичу из Глобалног индекса полних разлика, који уређује Светски економски форум, и према ком Индија заузима 17. место почев од дна листе, а Авганистан се налази на последњем месту. Процењује се да у Индији има преко 46 милиона жена мање него мушкараца. Дискриминација нерођене деце приметна је и међу одраслим женама. Ова појава драматично расте: проценат жена министара опао је са 23% на 9% за само једну годину, а учешће жена у радној снази пало је на 21% за 10 година, надмашивши чак и Саудијску Арабију.
Што се тиче раних бракова, подаци Националне анкете о здрављу породице 2019–2020 указују на маргинални пораст у односу на 2015–2016, када је спроведено слично истраживање. Поред тога, једва свака трећа Индијка има извор прихода, а више од четвртине удатих жена пријављује насиље у породици. „Свакодневно видимо подсетнике који нам јасно говоре да Индија није земља за жене, ни у кући ни изван ње“, написала је Свати Нарајан у Индијан Екпресу.
Али најокрутнија пошаст и даље је абортус због нежељеног пола детета: то је „Један од најгорих облика насиља и дискриминације над женама и девојкама“, каже Анушри Бернард, портпаролка кампање Девојке које нестају (Vanishing Girls) коју је покренула организација АДФ Индија. „Све већа полна неравнотежа међу децом у Индији показује да као земља нисмо успели да заштитимо жене.“
Ови „бројеви нису само алармантни, већ и подсећају на потребу да се делује сада како би се окончало ово насиље“, наставља активисткиња, додајући да је „будућност Индије везана за живот жена и девојчица“.
Да би се стало на крај овој појави, кампања Девојке које нестају жели да „искорени праксу абортирања беба због пола и спасе животе на хиљаде девојчица које се свакодневно убијају“, и истовремено да обучи адвокате који могу да пруже правну заштиту женама које се опиру присилном абортусу. И не само то. У априлу је делегација АДФ-а позвала Уједињене нације и међународну заједницу да званично признају абортус због бебиног пола као врсту фемицида и позвала на прикупљање и објављивање података о овој врсти абортуса.