У УН-у постоји непосредна опасност: „независни“ стручњак за сексуалну оријентацију и родне идентитете проглашава опасним „религијске наративе“ који „потискују сексуалну и родну разноликост и промовишу хетеронормативне норме“. О томе се мало говори, али УН све више покушавају да искористе ЛГБТ политику и у складу с њом да обликују камен темељац верских доктрина, укључујући и хришћанско учење.
Савет Уједињених нација за људска права саслушаће у јуну (током 53. заседања) извештај о „уоченим противречностима“ између слободе вероисповести или уверења и заштите од насиља и дискриминације на основу сексуалне оријентације и родног идентитета (познатог као СОГИ – сексуална оријентација и џендер идентитет). „Независни“ експерт Уједињених нација за заштиту од насиља и дискриминације по основу СОГИ-ја Виктор Мадригал-Борлоз 15. јануара завршио је прикупљање мишљења о нацрту свог затвореног извештаја.
Циљ коначног извештаја биће да „пружи правне и политичке наративе“ о томе како се ЛГБТ права и слобода вероисповести или уверења односе једни на друге, а документ ће „дати препоруке државама и другим заинтересованим странама да се у потпуности придржавају њихове међународне обавезе у погледу људских права да заштите и омогуће ЛГБТ+ особама да траже срећу, остварују и уживају сва своја људска права“. У коментарима, овај експерт УН говори о „верским и духовним наративима“ који су се „историјски користили за промовисање, дозвољавање и одобравање институционалног и личног насиља и дискриминације над појединцима на основу сексуалне оријентације или родног идентитета (стварног или перципираног); за сузбијање сексуалне и родне разноликости и промовисање цисродне и хетеронормативне норме о сексуалној оријентацији и родном идентитету“.
С друге стране, Институт за верску слободу појаснио је како „присталице СОГИ политике имају тенденцију да свако одбијање да се афирмишу СОГИ изрази или понашања окарактеришу као неправедну дискриминацију. Сходно томе, политика СОГИ може се у великој мери користити против верских лица и институција. Уједињене нације треба да буду опрезне ако мисле да „таквој политици дају међународно-правни израз“ јер „када се проглашава политика СОГИ, она често дозвољава употребу државне принуде против неслагања верских појединаца и институција, чиме се угрожава њихова верска слобода“.
„Мора се снажно потврдити да сви људи заслужују да буду заштићени од насиља и неоправдане дискриминације. Међутим, међународне институције, посебно Уједињене нације, морају се уздржати од усађивања политике СОГИ у међународно право као средства за постизање конформизма у областима антропологије и сексуалног морала“, или чак са циљем да се утиче на промене доктрине специфичне за верске ауторитете и цркве.
Надамо се да ће стручњаци УН узети у обзир члан 18, став 3 Међународног пакта о грађанским и политичким правима који предвиђа специфична и малобројна ограничења „слободе испољавања вере или уверења“. Право на аутономију верских институција није манифестација. Не може се ограничити до те мере да је доктринарна и организациона аутономија од суштинског значаја за групни идентитет и опстанак. Свако такво ограничење које траже или намећу УН у корист ЛГБТИ идеологије представља кршење људског и међународног права на слободу вероисповести или уверења.