Хајде да истребимо сву децу. А онда можемо да цементирамо репродуктивни систем свих жена. Тако да оне прљаве свиње, заиста чак и горе од свиња, они „будући разбојници“ једне „мрске расе“, „проклете“, „зле“ и „нечисте“ расе „чудовишта“ и „животиња с људским ликом“ „које морају бити уништене“ (ово су речи коришћене у списима за оправдање геноцида над становништвом Вандеје између 1793. и 1794.), никада више не дођу на свет.
Нел Фризел, старлета часописа Vogue, каже да је данас рађање деце „еколошки вандализам.“
Дете се заправо поистовећује с прљавштином, загађењем, несташицом хране за друге и читавом низу смртоносних грехова који су сада постали важнији од свих десет заповести.
Чак су и паразити бољи од деце због које смо забранили озлоглашени инсектицид ДДТ (дихлор-дифенил-трихлоретан). Чак су и пси бољи, пси који нас воде на узици – нас, слуге, који више не клече ни пред чим осим пред изметом својих љубимаца који пажљиво покупимо са улице, а онда с љубављу чувамо док ходамо светим путем до прве доступне канте за смеће. Амброзија која буја из пукотина на тротоару боља је од деце. Коприва је боља. Чак је и ковид-19 бољи јер, иако није сам по себи здрав, потпуно је природан (ако нам Пекинг дозволи да то кажемо).
Из дана у дан све више сам уверен да ће нас само дато обећање спасти од друге поплаве, међутим, питам се да ли је икада на било којој планети постојало овакво масовно самоубиство цивилизације попут овог у ком сви ми весело ходамо сваког Божјег дана.