У црквеном календару Српске православне цркве, 16/29.мај обележен је неувелим букетом светих српских мученика, који, сваки у своје време, принеше себе као пријатну жртву Христу Богу, састрадавајући и саваскрсавајући са Спаситељем Христом.
Свети свештеномученик Теодор
Најпре ту је Свети свештеномученик Теодор, епископ вршачки. По писању Светог Николаја Жичког, епископ Теодор се 1594. године нашао на челу српских устаника у Банату против Турака. Устаници су на заставама имали лик светога Саве. Темишварски паша ухвати у Вршцу владику Теодора и живог га одере. Исте године донете су мошти светог Саве из манастира Милешеве и спаљене на Врачару.
Свети мученици сурдулички
Хронолошки, следеће страдање било је светих мученика сурдуличких. Према репортажу РТВ Врање, Сурдучлика општина окупирана је од стране Бугара у јесен 1915. године, а о зверства овде почињена, дуго су прећуткивана. Канонизовањем Сурдуличких мученика у ред светих почиње активнија прича о значају очувања сећања на страдале. У Првом светском рату страдао је велики број свештеника, посебно из ових крајева, са подручја данашње врањске епархије.
„65 свештеника. И ако упоредимо ту бројку са оним бројем свештеника колико данас имамо, доћи ћемо до закључка да је од стране бугарских окупатора страдала једна цела епархија,“ каже свештеник Небојша Стојадиновић.Идеја је обезглавити српски народ, зато су ликвидирани учитељи, зато су ликвидирани свештеници, они који су били најмудрије главе овога народа, они су ликвидирани, да би касније народ могао да се „преуми“, како су говорили, да промени свој идентит, да промени своје национално, верско или свако друго опредељење,“ наглашава доцент доктор Дејан Антић, историчар са Филозофског факултета у Нишу.
Сматра се да је Сурдулица највише страдала због свог географског положаја, јер је последње веће место пре бугарске границе. Ту нису жртве само из ових крајева, већ су довођени Срби из различитих делова земље. Убиства су најчешће вршена хладним оружјем, да се не троши бојева муниција и да се не чују плотуни. Због масовних убистава, јавио се проблем куда се лешевима, па је одлучено да се лешеви бацају у дубодолине. Тако су током Првог свестког рата, званично откривене највеће масовне гобнице.
Након Првог светског рата кренуло се са откопавањем земних остатака и сахрањивањем жртава. Број није познат, јер су се стално пројављивале нове мошти, а постоје индиције да је у Сурдулици током Првог светског рата страдало неколико хиљада људи. Пронађене мошти смештене су у Спомен костурницу, а део њих биће у врањској Спомен костурници чија је обнова завршена ове године, а налази се у комплексу манастира Свети Никола.
Свети новомученик Вукашин Јасеновачки
Вукашин Мандрапа (рођен 189? у Клепцима, убијен 1942.у Јасеновцу) , православни Србин, Новомученик из Јасеновца, родом је из херцеговачког села Клепци, које се налази на источној обали Неретве (наспрам Чапљине).
Био је родом од фамилије Мандрапа, и звао се Вуксан-Вукан-Вук, Вукашин. Рођен негде крајем 19. века, највероватније у своме селу, али је рано отишао и радио у Сарајеву, па га се зато они Клепчани који су преживели усташки геноцид над Србима 1941-45. г. мало сећају, док га се поједини Срби у Сарајеву добро сећају. У Сарајеву је породица Мандрапа била позната као побожна српска трговачка породица, блиско повезана са Старом сарајевском црквом.
Када је 1941. г. дошла усташка злочиначка НДХ, Вукашин, који је до тада често виђан у Старој српској цркви Св. Арханђела у Сарајеву, склонио се у своје село, али су хрватске усташе и тамо дошли, побили му све у његовој и другим кућама у Клепцима и суседним Пребиловцима, као и многе друге Србе у долини Неретве и по скоро читавој Херцеговини, и тада буде ухваћен и Вукашин. Ухваћен је у једном од збегова Српског народа, где су се прогоњени и убијани Срби склањали да би сачували голи живот.
Из родне му Херцеговине одведен је у Сарајево, а одатле 1942. године депортован у злогласни логор Јасеновац, заједно са многим другим православним Србима. У Јасеновцу је Старац Вукашин (иако није био много стар, но је кријући се по шуми сав био зарастао у већ проседу браду), јануара 1943. године, погубљен од усташког кољача Жила Фригановића и то страдање је описао доктор Недо Зец, такође један од преживелих Јасеновачких логораша, под насловом Само ти, дете, ради свој посао.
Усташки зликовац Фригановић, видећи Вукашина, постаријег сељака, како спокојна лица и с неким недокучивим миром на лицу посматра страшно клање своје православне сабраће, доведе га преко реда пред ископану јаму, где су од раног јутра клали и бацали невине жртве, те решен да му разбије тај мир и спокојство, затражи од њега да викне „Живео Павелић”. Како Свети Вукашин није ништа одговарао, него је само мирно и спокојно ћутао, убица му је ножем сјекао једно по једно ухо, па нос. Када му је мучитељ запретио да ће му и срце из груди извадити, ако не викне похвалу Павелићу (који је, као поглавник злочиначке Независне Државе Хрватске, тада спроводио страховит прогон и затирање православних Срба свуда у Хрватској и Босни и Херцеговини), блажени Мученик Вукашин је, мирно погледавши у мучитеља и кроз њега у Божју неизмер ност, полако и разговетно рекао: „Само ти, дијете, ради свој пocao!”
Овај одговор и зрачећи небески мир са већ крвљу покропљеног лица Светог Новомученика разбеснео је убицу, па му је у бесу ископао очи, исјекао срце, преклао му грло од уха до уха, и онда га ногама сјурио у јаму. Мучитељ убица је затим полудио, и ово је све испричао у логорској амбуланти доктору Неду Зецу, који је ово касније и записао, и објављено је у збиркама сведочења преживелих логораша из Јасеновца.
Светог Мученика Вукашина сав народ српски поштује као Новомученика. Његова фреска поодавно је насликана у манастиру Светог арханђела Гаврила у Земуну, и такође у скиту Јован-До код Острога, а свети лик му је насликан и међу Светитељима Захумско-Херцеговачке Епархије, коју је за прославу њене 780-годишњице урадио иконописац Александар Живадиновић. На Светог апостола и јеванђелиста Јована Свети Архијерејски Сабор наше Цркве свечано је прославио Светог Вукашина заједно са бројним другим новим Свештено- мученицима и Мученицима и у календар Светих Православне Цркве унео. У манастиру Тврдошу насликана је икона Светог Вукашина и спеван му је тропар. На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 1998. године, Вукашин из Клепаца, као исповедник, унет је у Именослов Српске Православне Цркве.
Тропар Светом новомученику Вукашину Јасеновачком
Вукашине Херцеговче, Нови Српски Страстотерпче,
Христа ради Ти пострада у логору Јасеновац.
Када Те мучитељ ножем клаше, Ти њему кротко говораше
„Само ти дијете ради свој пocao”, јер нама је Христос живот вјечни дао.
Њега моли, Мучениче, као Спаса свију, да спасе и род наш Православни.
Тако се кроз векове и у разним тешким околностима које су кроз историју сналазиле наш српски род, потврђивало исповедништвом и печатило крвљу мученика опредељење нашег народа за Светосавски и тиме Светолазаревски, Косовски завет, да је замалена царство земаљско, а Небеско увек и до века!
Свети мученици српски, који се непрестано радујете у близини Васкрслог и Вазнесеног за нас Христа Живодавца, молите Бога за нас!