ЉУДСКА ЉУБАВ У СВЕТУ БЕЗ ЉУБАВИ
Свет се распада јер нема љубави. Бракови се распадају јер нема љубави. Оне основне, људске, о којој један руски свештеник каже:
„Љубави људска… Колико си лепа, узвишена и светла! Каква богатства изливаш на оне који умеју да се жртвују ради тебе! Колико си недокучива, жестока и трагична за оне који не знају да нам је љубав од Бога дата, да је њен извор Свемогући и Свесвети Господ.
Љубави људска… Ти испуњаваш вером у живот очајне и немоћне, грубе и неспретне чиниш меким и углађеним. Ти једина претвараш муцаве у красноречиве. Тобом покретане речи, неусклађене и раздвојене, слажу се у ритмове и сложно се њишу као јато птица, на таласима мере и хармоније… Велика је твоја власт над срцима људским! Ти покораваш једнако обичног човека и мудраца, незналицу и човека великих знања.
Љубави људска… Ко те може сачувати непомућеном, ко је у стању да пије хладну и чисту воду твоју и трећег дана, и јуче, и данас? Само онај ко ће те примити као дар с неба, као благослов одозго, ко ће те примити из деснице штедрог Оца.
У уметности има доста ликова који преносе лепоту, често кобну, људске љубави. Али само нам Црква дарује могућност да видимо и утиснемо у свом срцу оно што се не може изразити ни речју, ни звуком, ни спојем линија – благо које јој је даровао Христос Спаситељ – тајну венчања. Она је сведочанство оне једине и непоновљиве љубави о којој се машта. Управо такву љубав имају један према другоме православни женик и невеста, а Господ, сједињујући их нераскидивим везама хришћанског брака, даје онима који се воле благодат да пронесу то осећање кроз цео живот.“
Брачна светиња настаје из љубави. А Свети Оци певају химну браку.
СВЕТООТАЧКА ХИМНА БРАКУ
И после пада, циљ брака је сједињење супружника са Богом и чување чистоте. Христос је Својим присуством освештао брак у Кани Галилејској (Јн. 2, 1-11), и тиме сваки људски брак учинио свештеним – ако људи хоће да иду тим путем, о коме Свети Јустин Ћелијски каже: „Све се добија од Христа кроз послушност Христу. Зато је све христолико, све – христодано, све – христочежњиво”. Зато Свети Григорије Богослов пева химну хришћанском браку: „Гледај, шта даје људима савез љубави мудри брак. Ко је научио (људе) жељеној мудрости? Ко је проучио тајанства која скрива у себи и земља, и море, и небо? Ко је дао градовима закон и пре закона ко је основао градове и са надахнућем пронашао вештине? Ко је напунио пијаце и домове? Ко места за друштвене игре? Ко војску за битку и столове за гозбу? Ко хор појаца у мирисном диму храма? Ко је укротио животиње? Ко је научио орати земљу и сејати биљке? Ко је послао у море лађу да се бори против буре? Ко је, ако не брак, сјединио море и копно путем и оно што је било раздељено једно од другог? То су дарови брака у овом (земном, нап. прир.) смислу. Али постоји нешто што је још узвишеније и боље. Свезани везом брака ми једно другоме значимо и руке, и слух, и ноге. Захваљујући му (тј. браку), добијамо двоструку снагу на велику радост пријатеља и јад непријатеља. Заједничке бриге смањују сметње. Заједничке радости постају угодније. Богатство даје већу радост због једнодушности. А код оних који немају богатство, једнодушност даје већу радост но богатство. Брак је кључ који отвара пут према чистоти и љубави”.
Љубави нема без чистоте.
ПОУКА ПАТРИЈАРХА ПАВЛА
Патријарх Павле каже: „Старији православни богослови износе да је циљ брака двострук: достизање јединства и рађања деце. Св. Симеон Солунски, иако вели да је брак постао Божјим снисхођењем, „за оне који хоће да живе у свету једино је ради рађања деце” /…/ У даљем излагању каже да брачници „треба да узајамно чувају брак неоскрвњен, и остану у миру и побожности; и што су примили од Бога, јединство у смерности и љубав у целомудрости, и заједнички живот у сагласности и миру, као поверено благо нека узајамно чувају” /…/ Биће да на овој линији стоји и Никодим Милаш, велећи да је брак „веза за сав живот између једнога човјека и једне жене… Њим допуњује човјек самога себе… Њим се спремају и одгајају чланови Божијег царства, јер се кроза њу утврђује и продужава акт стварања човјека…””. Патријарх наводи и Кормиларију – Крмчију, у којој пише: „Тајна супруштва, или законитог брака, установљена је од Христа Бога, за умножење човечијег рода и васпитање деце у славу Божју, у неразрешиву везу љубави и заједнице, и узајамну помоћ, и за чување од греха блуда”.
Кад је у питању рађање деце, патријарх Павле истиче: „Свакако да људи нису исто што и зечеви, који знају само да се коте. Тражити да се и они само множе, да буду „фабрика деце”, исто је тако крајност као и избегавање зачећа. Брак није брак само по томе што се у њему рађа, јер се рађа и у блуду. Али, с друге стране, брак није брак ни по томе ако се траже средства да се рађање спречи, а задржи уживање. Страх од пренасељености је само изговор да се умири савест због избегавања рађања. Земља би могла да исхрани још неколико пута оволико становништва кад би се рационалније користила средства за производњу, људскије вршила расподела и одговорније трошиле основне животне намирнице. По принципу ап. Павла: „Не другима да буде лакше, а ви да се оптеретите, него једнако: Ваш сувишак да буде сад за њихов недостатак, да би (други пут) и њихов сувишак био за ваш недостатак, да буде једнакост” (2 Кор. 8, 13, 14).”
Ове златне речи треба памтити.
Србија се не може обновити без обнове брака и породичних вредности: породица је модел васпитања деце, усвајања вредности, стицања радних навика, извршавања породичних обавеза, превазилажења усамљеничког индивидуализма, јачања осећања сигурности и заједништва, неговања народних традиција. Зато, на Сретење, ничег важнијег од схватања – Србија као држава мора обновити породицу!