Бернард Лејн је аустралијски новинар који пише о темама у вези с трансродношћу и не плаши се да говори истину о томе. У интервјуу за портал MercatorNet, објављеном 15. марта 2022, Лејн говори о својим размишљањима у вези са овим покретом који негира стварност и који је захватио читав Запад.
На питање да ли друштвени медији играју улогу у невиђеном порасту броја особа које тврде да су заробљене у погрешном телу, Лејн одговара:
Неки активисти и даље инсистирају на томе да су деца толики стручњаци за свој „родни идентитет” да су имуна на утицај вршњака. Међутим, нико озбиљан не одбацује ту могућност. Недавно су врхунски клиничари који „потврђују род“ у Америци признали да се на неком нивоу ипак дешава и друштвена зараза на мрежама и путем група пријатељства. Одавно је познато да су тинејџерке посебно подложне утицају друштва, и чини се да нема доброг разлога зашто би родна дисфорија била изузетак.
Упитан да ли џендер клинике лече децу на основу чврстих доказа, Лејн каже:
То је била моја претпоставка 2019. године када сам први пут разговарао са здравственим радницима који су били забринути због џендер клиника за младе. Последњих неколико година моје поверење у институције је пољуљано — и то не само у медицинске организације већ и у образовне системе и медије. Лакше ћете схватити шта се дешава кад видите да џендер клинике практикују хибридни модел медицине и политике идентитета. Чини се да је инсистирање на „здравственим правима трансособа” довело до снижавања стандарда доказа, заштите и информисаног пристанка за родну медицину.
Лејн такође сматра да медији чине медвеђу услугу јавности начином на који извештавају о трансродности, јер увек непоколебљиво подржавају тврдње трансродног покрета упркос доказима који указују на супротно, и оштро клевећу свакога ко не мисли као они:
Многи некада угледни медији у Сједињеним Државама штанцују репетитивну пропаганду која каже да је родна медицина увек „спасоносна”, а сви скептици су редом фанатици пуни мржње. Ниједна земља није поштеђена овог псеудопрогресивног начина извештавања, које одражава политичку културу новинара као класе и неиспитану претпоставку да је трансдете на хормонима данашња верзија оних славних дана ослобођења хомосексуалаца из седамдесетих и осамдесетих година 20. века.
Међутим, он ипак има наде за будућност јер лекари и други здравствени радници све више почињу да доводе у питање тврдње трансродног покрета:
Један од знакова напретка јесте то што, мало по мало, здравствени радници увиђају да не постоји медицински консензус о инвазивним медицинским третманима за младе људе који често верују да су „рођени у погрешном телу”. Мислим да смо сада сведоци краја периода у коме је, делом захваљујући лењости или активистичком новинарству, постојао лажни медицински консензус да су модел „потврђивања рода” и хормонски и хируршки третмани једино што може помоћи тим особама.
На питање зашто је толико страствен у вези са овим питањима, Лејн каже:
Претпостављам да је ме је у ову причу увукла драстична природа ових медицинских интервенција код младих људи и необична филозофија ума/тела која је то наводно оправдавала. Затим, ту су очај и неверица родитеља док гледају своју децу како се кљукају хормонима. Такође, нисам могао да занемарим страх, неискреност и застрашивање који окружују ову тему. Никада тако нешто нисам видео за више од три деценије новинарства. И велики део ове изузетне и забрињавајуће приче — која, по мом мишљењу, има обележја међународног медицинског скандала — јесте неуспех новинара да раде свој посао.
Бернард Лејн је аустралијски новинар који се не боји да се ухвати у коштац с радикалним трансродним покретом и лажном пропагандом коју он намеће. Он сматра да је предуго и превише новинара активно или из лењости пласирало лажи покрета и игнорисало небројену децу која су хормонима или операцијама непоправљиво оштетила своја тела и њихове родитеље који су патили док су им деца пролазила кроз ове третмане за које не постоји чврста основа утемељена на доказима. Надајмо се да ће још више новинара осветлити истину како би деца била поштеђена бола „родно-потврђујућег” третмана, а лажи радикалних трансродних активиста раскринкане и поражене.
Коментари на чланак