Јуче сам случајно наишла на текст једног пријатеља о Агенди 2030, и све што ме је летос мучило, сада ми се опет вратило у мисли.
Кад је почела школска година, сву пажњу сам усмерила на породицу, а друштвени инжењеринг потиснут је на маргине мојих мисли. Но, јуче је поново био у центру пажње.
Мој пријатељ је рекао да је Агенда 2030, која је, иначе, необавезујућа резолуција, а не међународни уговор, „идеолошки и духовни водич за прогресивце који владају у свим партијама широм света“. Идејни и духовни водич који, дакле, има за циљ да све што је хришћанство изградило замени новим светским поретком и, наравно, да Бога замени Мајком Земљом. Зато то зову Велики ресет: јер је реч о брисању свега досадашњег како би се почело изнова.
Као што смо већ неколико пута коментарисали, то није ново, настало је давно, и то из неколико неуспешних покушаја, а сада поново узима маха, и то још снажније. Један од корена Агенде јесте извештај Римског клуба о „Границама раста“ (1972), који је инсистирао на елиминисању становништва на Западу јер ће оно потрошити све ресурсе. Затим су ту документи самита у Рио де Жанеиру (2012) из којих су произашле Агенда 21 и Повеља о Земљи, она која се чува у ковчегу који превише подсећа на ковчег Новог завета где су чуване таблице са 10 заповести. Све је унапред промишљено: да су за ресетовање потребне иконе, да су потребни идоли јер ће иначе људи окренути очи ка Богу… А то се не сме дозволити.
Многи прогресивни лидери увидели су „револуционарни потенцијал“ Агенде 2030 и дочекали су је раширених руку.
Када будете имали времена, било би добро да прочитате 17 циљева одрживог развоја садржаних у Агенди како бисте видели идеологије и трендове који су ушушкани између лепих речи и циљева на које нико не би могао да каже „али“: глад и сиромаштво, здравље и благостање, вода и канализација, достојанствен рад и економски раст, индустрија и иновације, смањење неједнакости, одрживи градови, одговорна производња и потрошња, екосистеми и климатске акције, мир и правда.
Укратко, то је готово непогрешиви инструмент успеха за културну хегемонију левице, с новим језиком и мапом пута којима се не може рећи не. Само нису рачунали на један мали детаљ: да је Бог већ победио свет.
Коментари на чланак