Шта је заједничко такозваној „освешћеној култури“, антинатализму и идеологији глобалног загревања? Човекова мржња према себи. Како преноси амерички портал MercatorNet, У Портланду (Орегон), удружење експлицитног и оштрог назива Престаните да рађате децу (Stop Having Kids) спроводи веома чудну кампању, која далеко превазилази пуко питање „демографске контроле“ неомалтузијанског типа.
На логотипу удружења слово „О” приказано је с бебом у средини, прецртаном, као на знаку забране. На приказаним билбордима истичу се следећи слогани: „Многа људска бића не желе да се роде”; „Свету није потребно да ви продужите своју крвну линију, гене или презиме”; „Свет је превише заостао да би наставио да се размножава”; „Рађање деце није само лични избор”; „Хајде да престанемо да наше проблеме пребацујемо на будуће генерације.”
Међу аргументима које наводи организација Престаните да имате децу налази се и претпоставка да деца која су рођена никада нису тражила да дођу на свет и да би сутра можда пожелела да се никада нису родила. (У том случају, можемо ли рећи и обрнуто: зар абортирано дете није могло потенцијално да пожели да буде рођено и да живи?) А уобичајена последица је да су људи који доносе децу на свет у суштини себични и да не воде рачуна о интересима своје потенцијалне деце.
КО ЈЕ ТУ ЗАИСТА СЕБИЧАН?
Ипак, пише MercatorNet у чланку коментаришући вест, чак се и птице и пчеле размножавају. Да ли је можда и сама природа себична? Или је можда себично одустати од рађања деце? Познато је да широм Запада, демографски колапс није толико последица економске кризе или немогућности издржавања потомства, колико жеље да се очува „удобан“ начин живота (и то уопште није питање пуког иметка), без брига које дете носи са собом.
Организација Престаните да рађате децу инспирисана је најновијом идеолошком модом тзв. освешћености којој је снажна мржња према белцима raison d’être, а притом нимало не служи интересима црнаца или других етничких група. Белци се сматрају одговорним за најгоре угњетавање и окрутност у историји, иако је познато да покрет освешћености подржавају и бели активисти, који чак представљају већину. Није ни чудо што ти „белци”, ужасно опседнути „осећајем кривице”, своју идеологију сублимирају у тежњи да не роде ниједно дете.
Уско повезана са овим начином размишљања је и еколошка идеологија, посебно у облику у ком је данас најпопуларнија: као „глобално загревање“ или „климатске промене“. Да ли заиста вреди, питају се дубоки еколози, живети на топлијој планети? Апсолутно не, стога би било боље да проредимо ову благословену популацију. Ако је човек „рак планете“, нека буде тако.
ЧИСТИ НИХИЛИЗАМ
Било би, међутим, погрешно схватити идеологију освешћености као дивљу и спонтану метрополитанску супкултуру. Младићи који иду около и руше споменике Винстону Черчилу или Абрахаму Линколну представљају барикадну руку освешћености која је сада дубоко укорењена и у академском свету, у штампи, на телевизији, у биоскопима.
Организација Престаните да рађате децу наводи низ „лоших“ породичних циљева „мејнстрим културе“: дати сврху и смисао свом животу, жеља да се поново проживи детињство, жеља да имамо неког мини-вилењака или некога кога ћемо контролисати. Ипак, баш у том одломку, на сајту се налази фотографија оца и сина, разуме се, Афроамериканаца, који се играју и изгледају као да заиста уживају. Слика дефинитивно не одаје фрустрацију или осећај контроле, нити служи да обесхрабри младе људе да заснују породицу.
Ако изузмемо ову грешку, антрополошка концепција остаје јасна у позадини. Да ли ће они који мрзе „белог човека”, поготово ако је мушког пола, имати икаквог кредибилитета када кажу да воле „црнце” и жене? Ми смо далеко изнад социјалног дарвинизма, еугенике и јаке/слабе дијалектике. Не постоји ништа „инклузивно“ у овој идеологији, за разлику од онога што би они желели да мислите. С друге стране, то је еклатантно нихилистички: то је последњи нихилизам оних који људско постојање сматрају толико увредљивим да га никоме не препоручују.