Колорадо је направио застрашујући заокрет у свом прихватању такозване „медицинске помоћи при умирању”. Само током 2024. године, више од 500 људи је добило смртоносне лекове према државном закону о потпомогнутом самоубиству—искључиво зато што су патили од поремећаја у исхрани. Оно што је требало да буде позив на саосећање и лечење, уместо тога је постало напуштање санкционисано од стране државе.
Једна од оних који су замало изгубљени због ове окрутности била је жена јавности позната као Џејн Ален, која се годинама борила са анорексијом. Уместо да понуде право медицинско збрињавање или психијатријско лечење, њени лекари су је класификовали као „терминалну” и припремили се да јој помогну да умре. Само је интервенција њеног оца—који је добио законско старатељство и уништио смртоносни рецепт—спасила њен живот.
Ово је мрачни плод културе која меша милосрђе са убиством. У Колораду се пацијентима који се боре са тешким менталним болестима нуди саветовање—осим ако та иста болест не укључује храну или слику о телу. Тада им се даје отров и каже да је то оснаживање. Порука је недвосмислена: неки животи једноставно нису вредни борбе. Држава је прешла моралну границу, третирајући психолошку патњу као разлог за убијање уместо за лечење.
Сада заговорници живота оспоравају овај смртоносни систем на суду, тврдећи да крши најосновнија људска права и дискриминише рањиве. У праву су. Влада која тврди да цени једнакост не може истовремено да одобрава смрт за оне који су ментално болесни и неухрањени. „Потпомогнуто самоубиство” у овим случајевима није саосећање—то је предаја.
Бројке из Колорада откривају куда води логика културе смрти. Када друштво прихвати да се неки животи могу одбацити, не остаје јасна граница. Иста идеологија која дозвољава убијање нерођених сада оправдава убијање болесних и оних који пате. Одговор мора бити исти у оба случаја: живот је свет, увек вредан одбране и никада није проблем који треба решити.
Коментари на чланак