Последњих година агресивно прихватање трансродне идеологије у корпоративној Америци—њено увођење у брендирање, маркетиншке кампање и организациону културу—наишло је на све снажнији отпор. Један истакнут пример је KMD Brands, матична компанија Rip Curla и Kathmandua, која се сада суочава са значајним финансијским последицама након сувише блиског усклађивања са „woke“ агендом. Њихов најновији губитак—82,9 милиона долара, највећи у последњој деценији—служи као јасна опомена: када компаније намећу идеологију потрошачима, потрошачи често узврате.
Rip Curl је доспео на насловне стране када је отпустио вољену сурферску икону Бетани Хамилтон—која је изгубила руку у нападу ајкуле и јавно подржала категорије женског спорта—након што је изнела неслагање. Бренд је потом ангажовао трансродног мушкарца сурфера, Сашу Лоуерсона, као свог „женског амбасадора“, што је изазвало жесток јавни бес. Према извештајима, аустралијски сурфери су у знак протеста палили Rip Curl производе, а многи су покренули бојкоте.
Руководство KMD‑а наставља да пребацује кривицу на макроекономске услове, називајући 2024–2025 „годином транзиције“. Али временска подударност њихових оперативних губитака сугерише да је отпор потрошача према наметнутој корпоративној „woke“ култури одиграо кључну улогу. Упркос тврдњама о спољним притисцима, чини се да је основни узрок самонаметнут: предузећа која идеологију третирају као стратешко брендирање уместо да остају верна својим кључним вредностима и ономе што купци заиста желе.
Овај случај није само питање да компанија губи новац. Он осликава ширу промену на тржишту: Американци више не толеришу морално позирање нити ћутање када су њихове вредности доведене у питање. Сведоци смо све већег надзора над тим како брендови послују—од онога што промовишу до начина на који се односе према неслагању. А у овом случају, потрошачи су показали да и даље имају стварну економску моћ.
Поука за корпорације је јасна: ако је ваша стратегија да гурањем идеологије силите своју публику, немојте се изненадити када престану да купују. У овом таласу отпора, конзервативне вредности слободног изражавања, личне савести и одговорности показују снагу. Питање је сада да ли ће друге компаније то уочити—или ће се суочити са истом осудом.
Коментари на чланак