Атлетичарка средње школе Алекса Андерсон, која је протестовала због дељења подијума са трансродним такмичарем на државном првенству Орегона, тврди да су званичници намерно одлагали уручење њене медаље за треће место месецима, све док није покренула савезну тужбу против управног тела. Инцидент се догодио 30. маја на такмичењу у скоку увис за девојке, где су Андерсон и њена колегиница такмичарка Рис Екард сишле са победничког постоља у знак тихог протеста након што је биолошки мушкарац који се идентификује као жена заузео пето место, истичући текуће борбе за праведност у женском спорту.
Андерсон је испричала за Fox News Digital да су организатори након церемоније обећали да ће послати медаље у средњу школу Тигард, али то никада нису учинили, остављајући је празних руку упркос њеној четворогодишњој каријери у атлетици која је кулминирала тим последњим наступом. Протест је изазвао брзу реакцију: девојке су биле искључене из шампионске фотографије, затрпане претњама смрћу попут „Надам се да ћеш умрети“ и позивима за њихово избацивање, уз поруке које их оптужују за малтретирање и срамоћење њихових родитеља.
„Било је људи који су звали моју школу тражећи да будем избачена,“ рекла је Андерсон, истичући личну цену њеног става. Медаље су стигле тек након што је Андерсон тужила Удружење за школске активности Орегона (OSAA) у августу, тврдећи да су прекршена права из Првог амандмана због сузбијања њиховог става док су дозвољавани други политички изрази попут знакова Black Lives Matter и про-ЛГБТК порука. Савезни судија је недавно одбио захтев OSAA да одбаци тврдње, омогућавајући да се случај настави. Адвокат AFPI Ли’Ан О’Нил је нагласила циљ тужбе: „OSAA мора веома одлучно заузети став… ради се о осигуравању заштите њихове слободе говора.“
Медаље су послате директно адвокатској канцеларији AFPI-ја, а Андерсон је коначно добила своју на време за Fox Nation Patriot Awards 6. новембра 2025. у Њујорку, где су она и Екард награђене наградом Most Valuable Patriot Award од стране водитеља Вила Кејна и Марте Макалум.
Осврћући се на кашњење, Андерсон је приметила: „Дефинитивно је фрустрирајуће што их нисмо добили у тренутку… али постоје важније ствари за које се боримо.“ Сага појачава националне дебате о учешћу трансродних особа у женском спорту, са Андерсоновим правним напором који тражи номиналну одштету и реформе политике за заштиту ученица. Док су OSAA и школски званичници одбили да коментаришу, њена прича је пример жртава младих спортисткиња које се залажу за „Сачувајмо женски спорт“, од протеста на подијуму до судских битака против трансродне идеологије.
Discussion about this post