Сасвим је могуће да живимо у најопаснијем времену за децу. Зачета деца која преживе глобалну пошаст абортуса и успеју да удахну први дах ван мајчине утробе, улазе у свет препун опасних, а понекад и сасвим смртоносних клопки. Аустралијски професор Филип Дарбишир је приметио:
Замислите да нашу децу и младе цене, негују, брину се о њима, чују их, штите, образују, смештају, запошљавају, чувају и воле. Уместо тога, данас имамо некакву дистопијску ноћну мору из детињства, крајолик који је створио човек (намерно то кажем), крајолик стварног света и виртуелног злостављања, насиља, сексуалног искоришћавања, трговине људима, глади, оружаних сукоба, криза менталног здравља, сиромаштва, па онда опет још злостављања и насиља, а све то усмерено на децу и омладину, при чему је толико тога пуштено у етар и толико тога врше управо оне одрасле особе којима се деца често окрећу и траже заштиту.
У таквом свету су заиста благословена она деца која имају довољно среће да их на овај свет дочекају и одгајају родитељи који пружају оно на шта Уједињене нације позивају у Декларацији о правима детета: „Посебну заштиту“ и „љубав и разумевање … у атмосфери наклоности“ како би се деци омогућило да се „развијају физички, ментално, морално, духовно и социјално на здрав и нормалан начин и у условима слободе и достојанства.“
Живописан опис такве породице представио је Генералној скупштини УН-а амерички представник Вејд Хорн на десетој годишњици Међународне године породице: „Као колевка живота и љубави за сваку нову генерацију, породица је примарни извор личног идентитета, самопоштовања и подршке деци. То је такође прва и најважнија школа живота, јединствено погодна за учење деце интегритету, карактеру, моралу, одговорности, служби и мудрости.“
А основа за такву породицу, како каже суоснивач Међународне организације за породицу др Алан Карлсон, јесте „брачна веза изграђена на верности, узајамној дужности и поштовању“ у којој се муж и жена „појављују у пуном потенцијалу“ и „постају онако како је њихов Створитељ замислио, као потпуно биће.“ Из ове „природне заједнице проистиче нов људски живот“ док родитељи „проналазе своју љубав преображену у живо дете“ и постају „дететови први учитељи“ и „водичи и старатељи.“
Нажалост, превише деце расте у околностима које су далеко од идеалних. Према надбискупу Чарлсу Џ. Шапјуу, „Самохране породице и спојене породице могу бити херојски примери љубави. Али огромна количина истраживања показује оно што би, да смо у неком здравијем добу, било очигледно. Породице с два биолошка родитеља који остају у браку – тј. мајка и отац који се воле – дају најбоље резултате за своју децу.“ Није ни чудо што Универзална декларација о људским правима недвосмислено признаје да је природна породица „основна ћелија друштва.“
Аустралијска професорка Фиона Стенли нада се да ћемо створити идеално друштво за заштиту деце. Реч је о жени која је 2003. проглашена за Личност године у Аустралији и аутор је књиге Деца срећне земље?: Како је аустралијско друштво окренуло леђа деци и зашто су деца важна.
Сви бисмо непрекидно и аутоматски размишљали о својим поступцима и одлукама у смислу онога што они значе за децу и младе. Проверавали бисмо сву савезну, државну и територијалну законску регулативу да би се утврдило како она може да утиче, да ли негативно или позитивно, на развојне могућности наше деце … Аустралија би постала међународно призната као земља која не само да производи пливаче који освајају златне медаље, већ је и одлично место за одрастање све деце.
На прослави Глобалног дана родитеља 2021, који обележавамо 1. јуна, ми у Међународној организацији за породицу:
- поздрављамо све родитеље који несебично и пожртвовно пружају деци заштиту, љубав и физичку и духовну храну која им је потребна и коју заслужују;
- позивамо лидере и творце политике да подстакну и омогуће услове који ће, како је то речено у Декларацији о правима детета, омогућити сваком детету, „где год је то могуће, да одраста у бризи и под одговорношћу родитеља“;
- изјављујемо да је „породица, као универзална заједница заснована на брачној заједници мушкарца и жене, основа друштва, снага наших нација и нада човечанства“;
- позивамо на стварање „културе која поштује и омогућава бракове засноване на верности, који испуњавају супружнике и који су трајни“ и „која препознаје и штити јединствено вредне доприносе и мајки и очева животу њихове деце“;
- захтевамо од свих народа и појединаца да поштују ванвременску истину прокламовану у Декларацији о правима детета: „Човечанство дугује детету најбоље што има да пружи.”
Коментари на чланак