Шпански законодавци поново гурају своју земљу даље низ мрачну стазу покушавајући да абортус уграде као уставно „право”. Влада, коју предводи премијер Педро Санчез и његова социјалистичка коалиција, тврди да је овај смели потез неопходан за одбрану слобода жена—али у стварности, то је радикална ескалација културе смрти.
Шпанија је легализовала абортус 1985. године под строгим условима, а 2010. је проширила приступ дозвољавајући прекид трудноће до 14 недеља из било ког разлога. Касније, под Санчезовом владом, даље измене су дозволиле абортусе након 14 недеља у име менталног здравља, као и малолетницима да наставе без сагласности родитеља. Сада левица жели да направи финални корак: да абортус учини недодирљивим стављањем у устав.
Санчез је представио предлог као одбрану против дезинформација и принуде, обећавајући да ће реформисати постојеће правне декрете и донети законе против „антинаучних” тврдњи о абортусу. Тврди да би уставна гаранција усагласила Шпанију са оним што он види као глобалне „репродуктивне слободе”. Опозициони гласови, укључујући оне унутар конзервативне Народне партије, упозоравају да овај напор поставља абортус изнад демократске дебате и чини га немогућим за поништавање—чак и ако се будуће већине не сложе.
Постоји стварна опасност у закључавању права на абортус у шпански основни правни документ. Једном када буде уставно заштићен, било би знатно теже оспорити законе о абортусу—чак и у екстремним случајевима злоупотребе, феталних аномалија или сукоба са заштитом савести. То би дало правима на абортус имунитет од демократских процеса и ризиковало би ућуткивање гласова за живот.
Шпански марш ка потпуној правној сакрализацији абортуса је још један подсетник да се битка за живот мора водити не само у судовима и парламентима, већ у срцима и умовима грађана. Шпански народ заслужује прилику да брани нерођени живот, савест и демократску слободу—а не да их види како их односе неповратне одредбе.
Коментари на чланак