У Костарики има један мушкарац који је себи наденуо женско име, „Натали Монге Бренес“, јер је трансродна особа. Са 22 године завршио је у затвору не због тога што је нешто украо, већ због сексуалног злостављања деце. Добио је казну од шест година затвора. У почетку је био смештен у затвору Ла Реформа, који је, међутим, мушка институција. Тамо се жалио да су га мушки затвореници више пута силовали. Будући да се осећа као жена, „она” је тада затражио и, након низа жалби, добио премештај у други затвор, овог пута за жене – Ел Буен Пастор у Сан Рафаел Ариби де Десампарадос, у провинцији Сан Хозе. Тамо је стигао 4. јануара 2019. У фебруару 2020. године, батином је претукао затвореницу Кесаду Ернандез и покушао да је силује. Чак и пре напада, Натали је више пута показао своје мушке делове затвореницама, па чак се и самозадовољавао у купатилу.
Заиста је чудно што ти мушкарци тврде да се осећају и идентификују као жене, а опет, у неком тренутку, користе своју мушкост као оружје за напад. Чудно је и због тога што нико није огорчен, нико не узвикује да је реч о скандалу, нико се не усуђује да каже да је све то обична фарса. „Натали“ је завршио у самици.
Такве ствари се дешавају. Али превише често. У Калифорнији има око 300 мушкараца који, због тога што се идентификују као жене, траже премештај у женске поправне установе. Да ли су сви они силоватељи? Наравно да нису. Али како можемо да не делимо страхове жена које у затвору, из дана у дан, треба да деле просторије с мушкарцима, свесне свих потешкоћа и озбиљности ситуације, будући да постоји макар мала могућност да су ти мушкарци потенцијални силоватељи?
Зашто је модерно да се мушкарци увек представљају као шовинисти ако злостављају жене, осим када, гле чуда, мушкарац изјави да се осећа као жена? Зашто је сада све у нашем свету везано за приватност осим онога што заиста заслужује да буде ствар приватности?
Овакви случајеви се смењују. О њима се говори намерно и и те приче се намерно понављају. Намерно их причамо и понављамо шта се заиста дешава. Јер, ако је идеологија слепа по дефиницији, онда неко треба што пре да отвори очи људима како би сагледали стварност света у ком живимо.