Државна Дума је требало да прихвати законски предлог у првом читању. Међутим уместо тога законски предлог је опозван. Ово се догодило као резултат негативне реакције у друштву каква се не памти.
Подсећамо да је законски предлог Крашениникова – Клишаса поднет Државној Думи 10. јула ове године, не само у време годишњих одмора већ и у петак уочи викенда. При том сачињен је на тај начин, да за његов даљи пут у процедури доношења не буде надлежан Одбор за питања породице, жена и деце већ Одбор за државни систем и законодавство а председник тог комитета је … сам Павел Крашениников. Истог дана на налогу Државне Думе на друштвеној мрежи „В Контакте“ био је објављен статус у коме се законски предлог лажно презентује као инструмент „против злоупотреба органа социјалне заштите“.
Овај непоштени рекламни слоган је био тако написан да би законски предлог што пре прошао кроз све потребне „високе инстанце“, а да га обични људи или не примете или да не разумеју његову суштину. Али нешто је кренуло наопако. Да, подршка „високих инстанци“ за овај законски предлог је како-тако већ била обезбеђена – њега су подржале партија „Јединствена Русија“, Влада,Одбор Државне Думе за питања породице, а негативна мишљења и коменатри од стране скупштина регионалних јединица … једноставно су се „губила“ у лавиринту апарата Државне Думе.
Али без обзира на ове административне смицалице, нису успели да „прогурају“ законски предлог мимо пажње друштва и да јавност преваре маскирајући га у спречавање злоупотреба службе социјалне заштите. Као прво, људи су се сетили да су Павел Крашениников и Андреј Клишаси раније већ радили на штету породица: они су подржавали „закон о ћушкама“ и „закон о породичном насиљу“, који су такође били усмерени на то да се омогући узимање деце из било које породице под било којим образложењем. А као друго и што је најважније, руске породице су се последњих година већ научиле да прате рад својих посланика и да читају и анализирају законске предлоге. Руски родитељи добро знају да се сем њих самих и у крајњем случају њихове ближе родбине и пријатеља, о њиховој деци нико неће бринути. Зато је упитник на налогу Државне Думе дао сасвим другачије резултате од оних којима су се манипулатори надали.
На званичним налозима „Јединствене Русије“ на друштвеним мрежама, много грађана је почело да оставља љутите коментаре. Већ крајем септембра петицију против законског предлога је потписало више од 100 000 грађана (у моменту опозива законског предлога под петицијом је било скоро 125 000 потписа), отворено писмо са захтевом за одбацивање законског предлога потписало је стотине удружења грађана, више од 30 000 грађана су лично написали писма у Думу и администрацију Председника, против предлога закона су се изјаснили Патријарх Московски и целе Русије Кирил, а такође и други представници Руске Православне Цркве и других традиционалних конфесија Русије.
Овакава бурна реакција друштва је вероватно била изненађење за господу Клишаса и Крашениникова. Али у ствари је она била лако предвидљива. За последњих годину дана због епидемије COVID-19 и антиепидемиолошких мера које су због ње донете, грађани Русије су остали без слободе на коју су навикли, многи су остали без посла, скоро свима су смањени приходи, лечење обичних болести и образовање деце у школама су практично заустављени – и на све то још су и законодавци одлучили да ударе на оно најважније за сваког родитеља: на децу. И то је учињено у нарочито циничној форми, наводно као реализација допуне Устава усмерених на заштиту породице. Председник је рекао 1. јуна:
„Није случајно, што се при дискусији о променама Устава Русије, заштита и подршка породице нашла међу најчешћим предлозима грађана наше државе“…
ВЛАДИМИР ВЛАДИМИРОВИЧ ПУТИН
А десет дана после гласања (за уставне промене – прим. прев.) господа Клишас и Крашениников су поднели предлог закона, усмерен на усавршавање процеса одузимања деце од родитеља – то јест усмерен на урушавање породице..
Почетком новембра постало је јасно да је цело друштво недвосмислено против законског предлога. Позната активисткиња и заштитница права грађана Александра Машкова-Балих, написала је 3. новембра на свом блогу:
„Видите, нема НИКОГА ко би желео овај закон. Чак и за СБН [законски предлог о превенцији такозваног „насиља у породици“ – примедба уредника рус.] било је дискусије, по 2К [законски предлог Крашениникова-Клишаса – примедба уредника рус.] — апсолутна сагласност мишљења! Законски предлог је ужасан, опасан, деструктиван!
Али два тешкаша (а Клишас и Крашениников су такви) их гурају својим ауторитетом.
Не обазирући се:
– На Председника, који је говорио да овакви законски предлози захтевају широку дискусију са породицама
– На Патријарха, који је иступио против
– На Володина, који је позвао на дискусију
– На закључке из региона
– На 206 удружења грађана
– На 115.000+ грађана и њихових гласова“.
И ево, 13. новембра, опет у петак, пред викенд, господа Крашениников и Клишас, су кренули у завршни напад. Неочекивано је било објављено да ће законски предлог бити стављен на гласање у Државној Думи не 25. новембра, како се очекивало (таква журба је већ сама по себи изазвала велику пажњу јавности), већ у уторак 17. новембра. Практично јавност је имала само викенд, а у понедељак Савет Државне Думе је већ био дужан да законски предлог стави на гласање…
И онда су родитељи почели масовно да пишу посланицима преко друштвених мрежа и да зову телефоном у Думу. Какви су им још други начини остали да дојаве своје мишљење народним посланицима током викенда? И ево, у суботу после подне свој негативан став јасно и гласно је изјавио заменик председника Државне Думе, представник ЛДПР, Игор Лебедев, који је изјавио:
„У понедељак на Савету Думе као члан Савета ћу инсистирати као минимум на одлагању тог законског предлога. Тражио сам, али нисам нашао резултате озбиљне разраде овог законског предлога. Где су резултати рада на предлогу, којег између осталог није ни било? Где су закључци широке јавне расправе у експертским круговима? Где је јавно слушање, где је спремност за јасније и одређеније формулације, које искључују могућност злоупотреба и двоструких тумачења?
Ништа слично нисам видео.
Узимајући у обзир широки аудиторијум законског предлога, сматрам да је све ово отворено непоштовање наше државе“.
У недељу се изјаснио други заменик председника Државне Думе, представник „Јединствене Русије“ Петар Толстој:
„У случају да је извршено кривично дело, постоји Кривични кодекс: из неког разлога у тај кодекс апсолутно не верују аутори закона о ћушкама, о породичном насиљу и сада ево и о одузимању деце из породице.
Законски предлог покушавају да прогурају тихо, без било какве јавне расправе, без обзира на то што се он тиче интереса милиона породица – свих који имају децу. А постојање магловитих формулација о опасности по живот и здравље, које се могу тумачити на разне начине, чини овај законски предлог не само штетним, већ и друштвено опасним.
Ни ова нити друге сличне иницијативе не треба да прођу у овом облику. Ја и многе моје колеге ћемо наступити категорично против и учинићемо све да овај законски предлог не буде прихваћен“.
А у недељу предвече на званичном налогу КПРФ појавило се саопштење, да су комунисти такође против законског предлога. Што се тиче „Праведне Русије“, она је била прва од свих парламентарних странака, која је стала на страну руских породица: још 5. новембра они су изјавили, да су против законског предлога Клишаса-Крашениникова.
И тако, данас је Дума требало да прихвати законски предлог. Међутим уместо тога синоћ је законски предлог био опозван. Ово је резултат буре без премца у јавности.
Истина, аутори законског предлога су покушали да спасу свој политички образ, који је добрано пострадао од побуне родитељске јавности. Успели су да се договоре о истовременом опозиву „закона седам сенатора“, који је био усмерен на реалну заштиту породице и чије усвајање одавно чекају руски родитељи.
Треба рећи да је законски предлог седам сенатора изазвао код породичне јавности не негодовање, већ радост и одушевљење. У својим коментарима на друштвеним мрежама људи су масовно захтевали од посланика да усвоје управо овај закон уместо законског предлога Крашениникова-Клишаса. И то није за чуђење, јер овај законски предлог је писан три године и дискутован је са пропородичним организацијама и експертима.
Аутори неуспешног законског предлога Крашениникова-Клишаса, данас се труде да спасу своју репутацију правећи се да су оба законска предлога опозвани зато што су изазвали негативну реакцију друштва. „Како се испоставило, оба нормативна акта не одговарају потребама друштва“, – изјавио је Павел Крашениников за „Комсомолску правду“.
Али тај покушај да се сачува свој образ после општег дебакла, не одговара истини. Његов сопствени предлог је заиста био схваћен од стране руског друштва као изузетно лош и ујединио је родитеље у борби за њихова права. А раштимовани хор критика „закона седам сенатора“ је обухватао једино радикалне феминисткиње, „ЛГБТ“ активисте и пријатеље Џорџа Сороша. Али такву критику, ипак, пре треба сматрати као комплимент. А да су присталице разарања породице били задовољни тим законским предлогом, е то би већ био повод да се замислимо.
Тако да, за разлику, од пројекта Крашениникова-Клишаса, „закон седам сенатора“ баш одговара потребама руског друштва – њиме су незадовољни само они који наше друштво презиру и који покушавају да га радикално трансформишу у складу са својим сумњивим интересима.
Истина и овај законски предлог није био ослобођен од неких правно-техничких недостатака, његов текст није био до краја „дотеран“ – и о тим разлозима је писала једна од „седам сенатора“, представник Чељабинске области, Маргарита Павлова:
“Рад над овим законским предлогом се одужио, желели смо да порадимо дубоко и пажљиво – јер то је тако важна тема! Али када је у јулу у Државну Думубио предат законски предлог о експрес-судовима за одузимање деце од родитеља (и то на позадини измењеног Устава), морали смо да пожуримо, да породицу уместо заштите не снађе несрећа <…>
Сада више не морамо да журимо, већ кроз дијалог, дефинишући вредности, послушавши глас јавности, да дорадимо наш законских предлог, на миру да уклонимо недостатке, да бисмо постигли друштвену сагласност.
Правац те сагласности је већ очигледан – то треба да буде реална заштита породице од разарања, одустајање од супротстављања права деце правима породице и родитеља, практична реализација уставне (!) претпоставке савесности родитеља. И као што и захтева промењени Устав, нове норме морају исходити из наших традиционалних породичних вредности а не из радикалних „јувеналних“ идеја, које нам намећу рушиоци породице. <…>
Сматрам, да је реч само о дефинитивној доради, о стварању још усмереније правне конструкције, коју од нас очекују руски родитељи. Дијалог треба да се води око тих принципа – и ми ни у ком случају се нећемо сложити да овде идемо на концептуалне уступке“..
На ставове Маргарите Павлове треба да обратимо пажњу – јер она је храбро критиковала антипородични законски предлог Крашениникова-Клишаса и говорила о потреби реалне заштите породице, још у време када то није било модерно захваљујући гласовима забринутих родитеља.
А Павел Крашениников је изјавио у разговору за ТАСС: „И даље треба да анализирамо и друштво увлачимо у припрему [решења], а не само правнике, посланике и сенаторе“.
Шта да се ради, Павле Владимировичу, увлачити друштво у дискусију законских предлога, који се тичу сваке руске породице – то је добро, па макар и да је за Вас несвакидашње. Надам се, да више немате сумње, шта од вас очекују грађани, а шта напротив може да стави тачку на Вашу тако дугу и тако успешну политичку каријеру.
Родитељи ће, наравно, врло пажљиво пратити ко ће ући у радну групу за припрему законског пројекта о заштити породице и што је најважније, какав ће тај пројекат на крају бити. Несме се искључити могућност да ће непријатељи породице поново покушати да на превару прогурају опасна законска решења.
Па ипак има разлога да се слави победа. Како је изјавила Александра Машкова-Благих, „данашњи дан се може назвати рођенданом грађанског пропородичног друштва! А родило се оно у борби против законског предлога о породичном насиљу“.
Зато су Петар Толстој и Маргарита Павлова апсолутно у праву: иницијативе као што је била законски предлог Крашениникова и Клишаса не смеју проћи, а концептуални уступци по овим питањима нису могући.