ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ ЗАБРАНИ КОМЕРЦИЈАЛНА СУРОГАЦИЈА

Комерцијално сурогат мајчинство представља претњу деци, женама и породици. А ако се на женско тело и даље буде гледало као на машину за прављење новца, човечанство ће остати без достојанства које нам је Бог подарио и поћи ће путем којим не бисмо смели да идемо без страха.

„Сурогација покреће озбиљну моралну забринутост и снажно подрива достојанство људског рађања, посебно кад говоримо и женама и деци која директно учествују у поступку”, пише отац Тад Паколчик у чланку „Вишеструки морални проблеми сурогат мајчинства.” Центар за биоетику и културу је изјавио: „Само неколицина од мноштва питања која покреће сурогат мајчинство укључују: права деце настале тим путем, етичке и практичне последице даље комодификације женског тела, експлоатација сиромашних жена и жена с ниским приходима којима је очајнички потребан новац, моралне и етичке последице претварања нормалне биолошке функције женског тела у комерцијалну трансакцију.” „Изнајмљивање материце (познато и као сурогат мајчинство) озбиљно је кршење права и достојанства жена и деце. То је заиста облик репродуктивног искоришћавања жена који новорођенчад третира као робу која подлеже комерцијалним уговорима”, сагласна је и Коалиција за укидање сурогат материнства. Заиста, због тога што комерцијално сурогат мајчинство наноси озбиљну штету женама и деци, а чин који треба да буде врхунац љубави два венчана родитеља претвара у робу, комерцијално сурогат мајчинство треба забранити у Сједињеним Државама и широм света.

Шта је комерцијално сурогат мајчинство? Укратко, то подразумева плаћање „сурогат” жени да затрудни и роди дете „наручиоцу”, што може бити пар или појединац, који ће потом узети дете од сурогат мајке по рођењу. Како то Херитиџ фондација описује у извештају Како сурогат мајчинство штети женама и деци:

„У договору о сурогацији, жена носи дете за појединца или пар који то сами не могу учинити. Понекад је дете генетски повезано с родитељима који су га наручили, али се често користе и полне ћелије донатора, а дете је у сродству само с једним, или у неким случајевима ни са једним од родитеља који су га наручили. Понекад је сурогат мајка генетски повезана с дететом које носи, али често није. Неки договори о сурогацији реализују се у домаћем окружењу, али многи родитељи-наручиоци одлучују се за међународне аранжмане, што повлачи додатне логистичке и правне потешкоће.

Иако је комерцијално сурогат мајчинство огроман посао у целом свету – очекује се да ће до 2025. године генерисати скоро 28 милијарди долара годишње – начин на који је ова пракса регулисана разликује се од земље до земље. На пример, у Немачкој и Француској је забрањена, док је у Русији и Украјини донекле регулисана. У другим земљама, посебно онима у развоју, сурогација уопште није регулисана. У Сједињеним Државама не постоји савезни закон који уређује питање комерцијалне сурогације, а различите државе заузеле су различите приступе. Према Херитиџ фондацији: „У Сједињеним Државама законодавство је шаролико, тако да је ситуација хаотична, као на Дивљем западу. Неке државе допуштају комерцијално сурогат мајчинство, неке га ограничавају на алтруистичке договоре, а неке уопште не признају уговоре о сурогацији.”

Зашто би комерцијално сурогат мајчинство требало забранити? Пре свега, зато што експлоатише жене, а нарочито оне сиромашне. Како Центар за биоетику и културу наводи: „Сурогат мајчинство често зависи од експлоатације сиромашних жена с ниским приходима од стране оних који имају средства да плате сурогацију. Овакве неравноправне трансакције доводе до тога да жене пристају на нешто иако нису довољно информисане (неинформисани пристанак), до принуде, ниских плаћања, лоше здравствене заштите и озбиљних ризика по краткорочно и дугорочно здравље жена.” Многе сиромашне жене заиста се окрећу сурогат мајчинству као начину да побегну од тешког сиромаштва, упркос свим ризицима. На пример, у Украјини – која је центар међународне сурогације – жена може сурогат мајчинством зарадити чак осам пута више него на уобичајеном послу. Приноси су још већи у земљама у развоју. У Сједињеним Државама сурогат мајке могу зарадити преко 50.000 долара по порођају.

Нажалост, сурогат мајчинство се сада појављује као облик трговине људима који се недовољно пријављује властима. Како пише Херитиџ фондација:

„Нажалост, изгледа да се међународно тржиште сурогат мајчинства значајно и све више преклапа с трговином људима. С обзиром на количину новца, трговци ће значајно профитирати од продаје жена и девојака за уговоре сурогације. Као што је др Шила Сараванан, ауторка књиге Транснационални феминистички поглед на биотржишта сурогат мајчинства у Индији, написала у поднеску специјалном известиоцу УН о продаји и сексуалном искоришћавању деце: „Трговина људима кроз сурогат мајчинство користи исту мрежу која се користила за кућни рад и трговину сексом из сиромашних региона Индије у урбана подручја. Ове неудате девојке затрудњују са ембрионима, а да нису на то пристале. Друге су затворене у кућама и када су неке покушале да побегну, ухваћене су, враћене и претучене.”

Коалиција за укидање сурогат мајчинства слаже се с тим ставом: „Индустрија изнајмљивања материце одвија се у земљама у развоју користећи исте криминалне стратегије као и мреже за трговину људима. Ове тактике укључују проналажење и регрутовање жена у рањивој ситуацији како би била већа вероватноћа да пристану да изнајме материцу за новац.

У настојању да зауставе експлоатацију угрожених жена, међународна уточишта сурогат мајчинства у Индији, Тајланду, Мексику, Непалу и Камбоџи недавно су забранила сурогацију у коју су укључени странци.

Комерцијално сурогат мајчинство треба забранити и због тога што наноси велику штету деци. Херитиџ фондација наводи: „Пречесто жеље одраслих – наиме, родитеља-наручилаца – бивају важнија од интереса деце. Нажалост, расправе о сурогацији у медијима, а и шире култури, ретко се дотичу онога што ће се касније десити.” Заиста, комерцијално сурогат мајчинство штети деци на неколико важних начина. Прво, у случајевима када дете није створено од јајне ћелије и сперматозоида пара који га наручује, имамо ситуацију да се дете намерно лишава једног или оба биолошка родитеља. Ова чињеница је очигледна у случајевима када појединац или хомосексуални пар уговарају сурогацију, или када се користити јајна ћелија сурогат мајке. А како показују истраживања лево, десно и у центру, деца одрасла у домаћинствима с невенчаном биолошком породицом, коју не чине мајка и отац, суочавају се са знатно већим ризиком од негативних исхода у животу, попут лошег сналажења у школи и напуштања школе, употребе дроге и алкохола, упуштања у ране сексуалне односе и рађање ванбрачне деце, извршење кривичних дела и нижа примања у будућности. Значајно је да ови ризици остају присутни чак и када се приходи породице искључе као фактор. Чак и у случајевима када је дете биолошки потомак пара који га наручује, ми сурогацијом намерно уништавамо везу која се успоставила између детета и сурогат мајке током девет месеци трудноће, а то је веза коју лекари у нормалним околностима снажно охрабрују.

Друго, комерцијално сурогат мајчинство штети деци јер их доводи у већи ризик чак и пре рођења. Страна која је наручилац може извршити притисак на сурогат мајку да абортира дете ако се испостави да постоје знаци неког деформитета, или ако се усади више ембриона од уговореног броја (што се чешће дешава приликом вантелесне оплодње). Нажалост, неки уговори о сурогат мајчинству изричито дозвољавају наручиоцу да захтева абортус у таквим околностима.

Треће, деца рођена путем комерцијалног сурогат мајчинства суочавају се с јединственим околностима због саме комерцијалне природе уговора. На пример, пар који је склопио уговор са сурогат мајком однео је кући здраву девојчицу коју је та мајка родила, али је одбио да узме и њеног брата близанца зато што има Даунов синдром. У другом случају, пар који је склопио уговор са сурогат мајком развео се пре него што се беба родила. Након порођаја, дете нису желели ни мајка која га је наручила, ни сурогат мајка, док је локални закон забрањивао оцу да га усвоји јер није био ожењен.

И на крају, комерцијално сурогат мајчинство треба забранити јер претвара у робу оно што не би смело да буде роба. Како Центар за биоетику и културу наводи:

„Сурогат мајчинство је још један облик комодификације женског тела. Услуге сурогације се рекламирају, сурогат мајке се регрутују, а оперативне агенције остварују велики профит. Комерцијализација сурогат мајчинства изазива страх од црног тржишта и продаје беба, као и појаве фарми за размножавање, где се сиромашне жене претварају у произвођаче беба и чиме се ствара могућност селективног узгоја за новац. Сурогат мајчинство своди трудноћу на услугу, а бебу на производ.”

Рођење детета требало би да буде врхунац љубави између венчане мајке и оца, који ће детету пружити дом пун љубави, а не резултат безличног уговора који су саставили адвокати у некој канцеларији. Стављање цене на женско тело и децу које оно може да произведе лишава људе достојанства које им је Бог дао и води човечанство путем којим не бисмо смели да идемо без страха.

Због тога што наноси велику штету женама и деци, и претвара у робу чин који је по својој природи непроцењив, комерцијално сурогат мајчинство мора бити забрањено у Америци и остатку света. Како закључује Херитиџ фондација у свом извештају Како сурогатно мајчинство штети женама и деци:

„Супротстављање сурогат мајчинству није једноставно питање левице наспрам деснице, а људи широм политичког спектра могу се сложити да амерички [штавише, и међународни] закони и друштво треба да дају приоритет достојанству и здрављу жена, потребама деце и темељним људским правима свих појединаца када се баве питањем сурогат мајчинства.

Exit mobile version