УРУЧЕНА ПЕСНИЧКА НАГРАДА “ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ”

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ - На свечаном отварању "Пролећних Бранкових дана 2022", у Башти Бранковог кола у Сремским Карловцима, свечано је уручена традиционална песничка награда "Печат вароши сремскокарловачке", која је основана далеке 1967. године.

Добитници песничке награде "Печат вароши сремскокарловачке" Извор: Бранково коло

За најбоље књиге песама на српском језику, овогодишњи добитници су Андрија Радуловић (“Генерал и ласта”), Иван Деспотовић (“Плава књига”), Дајана Петровић (“Песма је дошла по мене”) и Милан Ракуљ “Разгледнице из трећег свијета”).

Под мотом “Лепота ће спасити свет”, награду је лауреатима уручио Ненад Грујичић, председник Бранковог кола, истичући значај оваквог јавног културног чина у времену предапокалиптичке језе и неизвесности. У име награђених, на признању је захвалио лауреат Андрија Радуловић из Црне Горе наглашавајући највиши ниво духовне снаге Сремских Карловаца у којима је, поред осталог, пред олтаром цркве Светог Петра и Павла, 1784. године хиротонисан Петар Први Петровић Његош, потоњи Свети Петар Цетињски. На свечаности су награђени песници казали по једну своју песму.

Извор: РТВ, Бранково коло

По старом (јулијанском) календару обележен 198. рођендан Бранка Радичевића (1824, Брод на Сави). У знаку Бранковог двостиха (“Што би песма да од сеца није,/ што би срце да младости није.”) У програму су учествовали Квартет Карловачке богословије “Свети Арсеније Сремац”, ,млада уметница Милица Ашоња на хармоници (Музичка школа “Исидор Бајић” из Новог Сада и песници-ђаци Карловачке гимназије: Невена Станков и Јована Анђелић. Бранкову поезију говорила је и програм водила млада драмска уметница Даница Петровић.

Програми “Пролећних Бранкових дана 2022“ трајаће до 28. марта у Сремским Карловцима и Новом Саду, када ће и по новом (грегоријанском) календару бити обележен дан рођења Алексија (Бранка) Радичевића. Манифестација ће протицати у знаку обележавања 175. годишњице изласка прве Бранкове књиге “Песме” у Бечу (1847), као и Његошевог “Горског вијенца” и превода “Новог завјета” Вука Стефановића Караџића.

Exit mobile version