Ако постоји нешто у шта је Католичка црква сигурна, то је да постоје само два пола – мушки и женски – и да су пол и род тесно повезани. Што се тиче тог става, Црква се увек придржавала стихова из Књиге постања 1:27: „И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их.” У катихизису, који садржи учење Цркве, стоји: „Мушкарац и жена су створени, што ће рећи Бог их је Својом вољом створио… То што је неко ’мушкарац’ или ’жена’ јесте стварност која је добра и коју Бог жели…“ (ст. 369) Дакле, постоје само два пола; не постоји трећа (или четврта, пета итд.) опција.
Што се тиче пола и рода који су тесно повезани, у катихизису даље стоји: „Јединство душе и тела је толико дубоко да се душа мора сматрати ’обликом’ тела: тј. управо због душе тело направљено од материје постаје живо, људско тело; дух и материја у човеку нису две спојене природе већ њихово сједињење чини једну природу.” (ст. 365) У ватиканском документу из 2019. године „Мушко и женско створи их“, Црква каже да је један од главних проблема постмодерне родне теорије то што је раздовјила пол и род:
„У овом културном контексту, јасно је да пол и род више нису синоними или заменљиви концепти, јер се користе за описивање две различите стварности. Пол се посматра као нешто што дефинише којој од две биолошке категорије (које произилазе из првобитне дијаде женског и мушког рода) неко припада. Род би, с друге стране, био начин на који се испољавају разлике између полова у свакој култури. Проблем овде не лежи у разликовању ова два појма, што се може исправно протумачити, већ у раздвајању пола од рода. Ово раздвајање је у основи предложених разлика између различитих „сексуалних оријентација” које више нису дефинисане полном разликом између мушкарца и жене, и стога могу попримити друге облике које одређује искључиво појединац, који се сматра радикално аутономним. Даље, концепт рода посматра се као зависан од субјективног начина размишљања сваке особе, која може да изабере пол који не одговара његовом или њеном биолошком полу, а самим тим и начин на који други виде ту особу (трансродност).”
Упркос врло јасној католичкој доктрини о броју полова и о томе како су пол и род блиско повезани, највећи (наводно) католички универзитет у Америци јавно се не слаже са овим учењем. Како је објављено у часопису Daily Wire, Универзитет ДеПол у Чикагу сада омогућава студентима да одаберу чак до осам родова на званичним универзитетским документима и другим обрасцима. Студенти могу да бирају између мушког, женског, интерсексуалног, небинарног, трансродног мушкарца, трансродне жене, цисродног, неодређеног и „не желим да се идентификујем“. Ово је много више од две опције које Црква признаје.
Пошто се ова утицајна католичка институција јавно противи устаљеном Црквеном учењу и прави скандал, Црква треба да иступи и ту институцију доведе у ред. Особа у Цркви која би то иначе чинила јесте бискуп епархије у којој се институција налази; у овом случају то је кардинал Блејз Цупић из Чикага. Али не треба очекивати да ће Цупић ишта учинити будући да је и сам јеретик по том питању. Како је Цупић изјавио 2017. године:
„Мислим да треба поштовати термине геј и лезбејка, ЛГБТ, сва она имена која људи себи присвајају. Људе треба звати онако како они желе да их зову, а не да ми смишљамо услове који нам можда више одговарају. Дакле, почиње са тим.”
Заиста, Цупић се сматра једним од најмоћнијих црквених вођа који подржавају ЛГБТ агенду.
Цупић је такође озлоглашен по противљењу другим доктринама Цркве, а посебно учењу да треба ускратити причешће католичким политичарима који непокајнички подржавају абортус. Због левичарских позиција, Цупић је извиждан док је држао говор на митингу за право на живот овог месеца у Чикагу. Стога, не можемо очекивати да кардинал Цупић доведе Универзитет ДеПол у ред.
Ко ће се онда храбро супротставити универзитету и бранити Црквено учење? Да је Универзитет ДеПол секуларна институција, не би морао да се бави католичком доктрином. Међутим, пошто се сматра „католичким”, мора се или придржавати црквеног учења или се више не декларисати као католички. Надајмо се да ће се у Цркви наћи храбрости која ће натерати Универзитет ДеПол да се одабере ком ће се царству приклонити.