Уништавањем традиционалних сексуалних норми друштва уништавамо и то друштво, пише Ноел Меринг у својој књизи Пробуђени, а не освешћени (Awake, Not Woke). У овој књизи, Мерингова показује како су марксистички идеолози, укључујући и ове данашње „освешћене” марксисте, одувек покушавали да униште породицу како би уништили друштво и на његовим рушевинама створили марксистичку утопију.
Мерингова напомиње да је британски социјални антрополог Џ. Д. Анвин у књизи Секс и култура из 1936. године пронашао важну везу између традиционалне сексуалности и здравља друштва: што друштво јаче подржава ступање у полне односе искључиво у браку, то друштво више напредује. Мерингова пише:
Једини и најважнији фактор у одређивању процвата друштва, открио је Анвин, јесте то да ли је чедност пре брака строга друштвена норма или не; када се ово комбинује са апсолутном моногамијом, друштво још више цвета.
Анвин је такође открио да су потребне три генерације да би друштвена промена ка рестриктивнијим или попустљивијим сексуалним нормама у потпуности ступила на снагу. Он је приметио да када друштво достигне трећу генерацију кретања ка радикално попустљивим сексуалним нормама, то друштво је у озбиљној опасности. Мерингова каже:
У том тренутку, друштво „карактеришу људи који немају много интереса за ишта друго осим за сопствене жеље и потребе. На овом нивоу, културу обично осваја или преузима друга култура с већом друштвеном енергијом.”
Како то сексуална попустљивост уништава друштво? Тако што уништава породицу и разбија везе између мушкараца и жена, и деце коју они стварају. Мерингова пише:
Слабљење сексуалних обичаја у једној култури чини основ почетка разградње породице преко оца, иако то може да се деси, а често и почиње, и путем жене. Кроз сексуалну грубост, отац постаје слаб и лишен моралног ауторитета, жена постаје обезвређена и огорчена, а деца расту цинична и бунтовна. Сви су рањени.
Са ослабљеним сексуалним нормама, расте број деце рођене ван брака као и број развода. Више деце расте без оца. Мање је вероватно да ће мушкарци ступити у брак јер је секс лако доступан, а жене постају огорчене јер сматрају да их мушкарци цене само због сексуалног задовољства које им оне пружају. И тако се породица распада.
Без јаких породица, људи почињу да губе свој идентитет; без породичног идентитета, већа је вероватноћа да ће се људи идентификовати с племенским групама на основу расе, пола и етничке припадности, које стоје у супротности једна с другом. Мерингова пише:
Губљењем породица, изгубили смо себе и препуштени смо да се очајнички хватамо за сваки идентитет који нам се нуди, измишљен или стваран… Циљање породице од суштинске је важности за агенду освешћене идеологије управо због начина на који породица подржава достојанство личности и служи као бедем против политичког трибализма. Здрава, добро формирана породица је превентива: она пружа припадност и бригу која припрема човека да самопоуздано корача у одрасло доба. Како породица слаби, окретање ка трибализму расте, храни се и понавља. Покушаји да се уништи породица још више остављају људе да за њом жуде; без породице постајемо подложни њеној имитацији.
Пошто је друштво тако подељено на зараћене „идентитетске групе“, оно је на сигурном путу ка потпуном колапсу.
Марксисти и други „освешћени” идеолози су сувише добро интуитивно разумели овај феномен, због чега су одувек промовисали попустљиве сексуалне обичаје као начин да униште традиционалну породицу засновану на јудео-хришћанским нормама. Мерингова пише:
Револуционари, од Маркса до Маркузеа, као да су то знали [како друштва пропадају] са изузетном проницљивошћу. Њихов план да уруше породицу, иако то звучи као лудачки говор, показао се као најочигледнија, а опет подмукла тактика којом се служе. Као у игри Џенге, ако извучете један кључни део торња, читава кула ће се срушити.
Заиста, левичарски активисти у протеклих шездесет година били су веома успешни у Америци и остатку Запада у уништавању традиционалне сексуалности, а самим тим и традиционалне породице, кроз промоцију сексуалне револуције. А према Анвиновим прорачунима наведеним горе, сада смо у веома несигурном положају. Мерингова пише:
Уопштено, сматра се да једна генерација покрива распон од двадесет до тридесет година. Нека то буде тридесет. Ако сматрамо да је сексуална револуција почела средином 1960-их када је избила (иако је била посејана и кувала се деценијама пре тога), онда смо на крају друге генерације [друштвених промена ка попустљивијим сексуалним нормама] и улазимо у трећу. Према Анвиновим налазима, улазимо у почетак друштвеног колапса.
Заиста, можемо видети пропаст свуда око себе. Ванбрачна стопа наталитета премашује 40% (и износи више од 70% међу Афроамериканцима), а стопа развода је 50%. Милиони деце одрастају у домовима без присутног оца. Милиони других убијени су у материци. Милиони жена су огорчени јер их мушкарци сексуално користе, а милиони мушкараца одустају од брака јер је секс лако доступан. Затим долазе организације и покрети као што су Црни животи су битни. Антифа. Кампања за људска права, GLAAD и друге радикалне ЛГБТ организације. Радикални феминизам. La Raza. Црне и латиноамеричке привредне коморе, правна друштва, медицинска друштва, почасна друштва, студентски домови и други расно и етнички искључиви ентитети. Једна од наше две главне политичке странке углавном је састављена од црнаца, Хиспаноамериканаца, ЛГБТ активиста и других мањина. Све ове идентитетске групе уништавају друштво пред нашим очима. Надајмо се да ће људи још једном увидети кључну улогу јудео-хришћанске породице у друштву пре него што буде прекасно; улазимо у трећу генерацију сексуалне револуције и време нам полако истиче.