Бог ће подићи људе
Када је потписник ових редова, крајем прошлог и почетком овога века, разговарао са једним угледним духовником и пожалио се да је мало људи који се боре за насушне потребе српског народа, он је одговорио:“Бог ће подићи људе за које ти ни не знаш“.
Његове речи потврдиле су се много пута. Тако се десило и кад се, усред корона кризе, у Србији у јавности огласила проф. др Валентина Арсић – Арсенијевић, угледно име наше науке са Медицинског факултета Универзитета у Београду. Позната по својим радовима, доказана у струци, она је дигла глас против огледа на нашој деци, којој су, у име здравља, нудили непроверене РНК вакцине, чије последице се и данас осећају широм света.
Напали су је одмах сви који су стали под барјак квазимедицинске корона инквизиције, почев од славног стручњака за епидемије, прослављеног по тврдњи да бомбе са осиромашеним уранијумом нису штетне по здравље. Међу жестоким нападачима нашле су се и њене колеге ( не сви, наравно ), који су, по налозима фајзеровско – астразенека диктатуре, тврдили да нема ничег бољег од нових вакцина, и да се треба вакцинисати једном, два пута, три пута, бустер пута, јер, како су певали комунисти:“Ко друкчије каже, тај клевеће и лаже, и нашу ће осетит пест“. Оглашавао се и један ветеринар, који је, отприлике, тврдио да је штета што људи нису краве, па могу да се буне против вакцинације. А не треба да се буне, јер нема ничег бољег од експерименталих вакцина.
Шта је открио један рат
А онда је кренуо рат на Украјини, и руска војска је пронашла и јавности представила доказе о биолабораторијама САД на територији ове земље, али и других држава. Чак се могло прочитати и ово:“Вјачеслав Володин, председник руске Државне думе указао је на могућност да је вирус САРС-Ков-2, који је изазвао пандемију ковида-19, „процурио из једне од (биолошких) лабораторија које су Американци отворили широм света“.
„Милиони оболелих и преминулих, светска економска криза, пад животног стандарда људи – све су то последице ковида-19 за које Вашингтон мора да одговара. Сједињене Државе дужне су да надокнаде штету свим државама погођеним пандемијом (…) и зато се плаше да ће свет сазнати истину о правом узроку избијања пандемије,“ поручио је Володин.
Његова тврдња о лабораторијском – уместо природном – пореклу вируса можда и може да се одбаци као део пропагандног рата, међутим, и Дебора Бирч, главна саветница Беле куће за ковид-19 у време Доналда Трампа, недавно је указала да је необично што се САРС-Ков-2 „појавио спреман да зарази“ – „одмах је био инфективнији од грипа“ – док су, појаснила је, „већини вируса потребни месеци и године да би постали високо преносиви међу људима“.
Или је реч о „абнормалној природној појави“, оценила је, или је вирус побегао из лабораторије. Иначе, и америчка обавештајна заједница је, у свом извештају за администрацију Џоа Бајдена, навела да „све обавештајне агенције“ – њих 17 – „процењују да су две хипотезе могуће: природно заражавање од инфициране животиње, и инцидент повезан са лабораторијом“.
Американци прстом упиру у лабораторију у кинеском Вухану, но, како је исправно указао Володин, „вирус јесте пронађен у Вухану, али, чија је то лабораторија? То је америчка лабораторија, финансирана од стране Америке.“
Што нас доводи и до сумњи које је изразио економиста и професор Универзитета Колумбија Џефри Сакс, специјални саветник шефа дипломатије Европске уније Жозепа Бореља и председавајући Комисије за ковид-19 престижног медицинског часописа „Лансет“.
Постоји „довољно доказа“, навео је Сакс, за сумњу да је ковид-19 производ „америчке биотехнологије“.
„Да ли је америчка биотехнологија помогла у стварању ковида-19“, упитао је недавно Сакс у тексту који потписује с колегом с Универзитета Колумбија Нилом Харисоном, професором молекуларне фармакологије.
Почетком епидемије, откривају Сакс и Харисон, руководиоци Националних института за здравље САД – NIH, владина агенција за биомедицинска истраживања и јавно здравље – окупили су „малу групу виролога који су челницима агенције рекли да је САРС-Ков-2 могао да проистекне из лабораторијских истраживања, примећујући да вирус поседује необичне особине с каквима виролози у САД експериментишу годинама – често уз подршку самих Националних института за здравље… Поједини истраживачи истакли су да лабораторијско манипулисање вирусом није само могуће, него чак и вероватно објашњење. Тог момента NIH је требало да затражи хитну независну истрагу.
Уместо тога, потрудили су се да одбаце и дискредитују ову линију испитивања,“ коментаришу Сакс и Харисон, и указују да су у марту 2018. од Агенције за напредне истраживачке пројекте при Пентагону (ДАРПА) Универзитет Северна Каролина, Институт за вирологију у Вухану и организација ЕкоХелт алијанса тражили финансијску подршку за пројекат у оквиру кога су намеравали да „промене генетски код коронавируса из слепих мишева управо да би убацили појединост која је најнеобичнији део вируса САРС-Ков-2“ – реч је о специфичној секвенци нуклеотида захваљујући којој вирус поседује повећану инфективност.
Двојица професора Универзитета Колумбија скрећу пажњу и на поприлично необичну околност да „током свеобухватних истраживања ни на пијаци у Вухану ни у дивљини није пронађена ни једна једина дивља животиња с вирусом САРС-Ков-2“, а напомињу и да се с коронавирусима у Вухану експериментисало у склопу програма кога су финансирали УСАИД и Одбрамбена агенција за умањење претњи (ДТРА) – узгред, иста ова агенција Пентагона била је надлежна и за америчке биолошке лабораторије у Украјини.
А можда није згорег указати и на обимну истрагу магазина „Венити фер“ која је показала и да је Питер Дашак, председник споменуте ЕкоХелт алијансе која је новцем америчке владе вршила експерименте с коронавирусима, из потаје руководио ПР кампањом чији је циљ било дискредитовање теорије о лабораторијском пореклу пандемије ковида-19.”(1)
А целој овој причи сви тоталитарци, маскирани у медицинску инквизицију, подсмевали су се и 2020. и 2021. године. Није могуће, тврдили су, да та племенита Америка (која је на домороцима и црној популацији вршила огледе још пре Другог светског рата) пусти неки вирус из лабораторије. Где би то они, тако хумани, учинили човечанству?
И још
Из медија сазнајемо и ово:“Темељно истраживање више хиљада и-мејлова интерне преписке америчких здравствених власти, прибављене на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, објавио је недавно магазин „Венити фер“, који под насловом „’Ово није требало да се догоди’: Унутар непрофитне организације за лов на вирусе која је у центру контроверзе о лабораторијском пореклу“ ковида-19, открива: „Питер Дашак је на почетку (пандемије) тајно организовао објављивање писма (групе експерата) у ‘Лансету’ како би хипотезу о лабораторијском пореклу представио као деструктивну теорију завере. А (Ентони) Фаучи (главни медицински саветник председника САД) и мала група научника потрудили су се да прогласе за светињу теорију о природном пореклу вируса током поверљивих разговора почетком фебруара 2020, иако је неколицина истраживача приватно изразила веровање да је лабораторијско порекло вируса вероватније. Др Роберт Редфилд, виролог и директор Центра за контролу болести (ЦДЦ), тражио је од Фаучија да енергично истражи и једну и другу теорију. Потом је искључен из даљих саветовања… ‘Њихов циљ био је да постоји само један наратив’, рекао је Редфилд.“
Штавише, научници с којима се Фаучи консултовао наводе да „не могу да се досете иоле прихватљивог природног сценарија по коме ће у вирус из слепог миша бити инсертоване тачно 4 аминокиселине с 12 нуклеотида који сви треба да буду додати тачно у исто време како би стекли ту функцију… Једноставно не могу да схватим како то може да се постигне у природи.“ Сагласили су се и да је пронађена генетска секвенца „неконзистентна с оним што се очекује са становишта теорије еволуције“. Само 4 дана касније, међутим, сви они потписују јавно писмо у коме наводе да „лабораторијска верзија није прихватљива“. „Како су постали тако сигурни за 4 дана, остаје нејасно“, наводи „Венити фер“ и описује како је током прошле деценије Дашакова фирма правила вирусе-химере да би их учинила заразнијим и како је америчка влада преко Фаучија то финансирала, а наводи се и следећи детаљ: „Фаучи је (…) на крају подржао истраживање (вештачки креираних вируса), објашњавајући у ‘Вашингтон посту’ да ‘важне информације и увиди могу да се добију генерисањем потенцијално опасних вируса у лабораторији’.“(1)
То се некад звало „теорија завере“.
Госпођа Валентина Арсић – Арсенијевић је, не осврћући се на „теорије завере“ и држећи се само Хипократове заклетве ( ако не можеш да помогнеш, барем немој наудити ) устала против наметања опасних огледних „вакцина“ нашој деци, и стала међу своје колеге и колегинице који су основали удружење Лекари и родитељи за науку и етику, да би бранили и децу и лекарску етику.
Она се није бавила Вуханом и Фаучијем – бранила ја здравље свог народа, као истински лекар.
Хришћански идеал лекара
У Основама социјалне концепције Руске Православне Цркве о хришћанском схватању лечења и медицине јасно пише:“Библијски однос према медицини најбоље је изражен у Књизи Исуса, сина Сираховог: Лекару укажи почаст каква му доликује због његовог служења, јер је и њега Господ створио, и исцелење долази од Вишњега… Господ је од земље створио лекове и разуман човек их не одбацује. Људима је ради тога дао знање, да би прослављали Њега и чудесна дела Његова: њима (лековима) Он исцељује човека и поништава болест његову. Онај што спрема лекове прави од њих мешавине, и нема краја делима његовима, због њега бива добро на земљи. Сине мој! У болести својој не очајавај него се моли Господу и Он ће те исцелити. Напусти грешан живот и исправи руке своје, очисти срце своје од греха… али дај место и лекару, јер је и њега створио Господ, и он ти је потребан. Понекад је спас и у њиховој руци, јер се и они (лекари) моле Господу да им помогне да олакшају болеснику, да га исцеле и да му продуже живот (Књ. Сир. 38; 1–2, 4, 6–10, 12–14). Најбољи представници древне медицине, који су прибројани светитељима, показали су посебан вид светости – бесребреништво и чудотворство. Они се нису прославили само по тиме што су свој живот често окончавали као мученици, него и тиме што су лекарски позив прихватили као хришћанску дужност милосрђа.
Хришћанска Црква се увек с посебним поштовањем односила према лекарској делатности у чијој је основи служење љубави, усмерено ка спречавању и олакшању људских патњи. Исцелење човечије природе повређене болешћу показује се као испуњење Божије замисли о човеку: А Сам Бог мира да вас посвети потпуно, и васцели ваш дух и душа и тело да се сачува без порока за долазак Господа нашега Исуса Христа (1. Сол. 5; 23). /…/ Многе болести остају неизлечиве и постају узрок страдања и смрти. Суочавајући се с таквим болестима, православни хришћанин је позван да се ослони на свеблагу вољу Божију, имајући на уму да се смисао постојања не ограничава на овоземаљски живот, који је само припрема за вечност. /…/
Узајамни однос лекара и пацијента мора се градити на уважавању целовитости, слободног избора и достојанства личности. Недопустива је манипулација човеком, чак и ради најбољих циљева. /…/
Не дајући предност ниједном моделу организовања медицинске помоћи, Црква сматра да та помоћ мора бити максимално ефикасна и приступачна свим члановима друштва, независно од њиховог материјалног иметка и социјалног положаја, а што се односи и на расподелу ограничених медицинских ресурса. Да би таква расподела уистину била праведна, критеријум „животних потреба“ мора задобити предност над критеријумом „тржишних односа“. Не би требало да степен своје одговорности за указивање медицинске помоћи лекар повезује искључиво с материјалном надокнадом и њеном величином, претварајући своју професију у извор богаћења. Истовремено, долична плата за труд медицинских радника представља важан задатак друштва и државе./…/ Требало би да сваки човек има право да не прихвати оне методе деловања на његов организам, који противурече његовим религиозним убеђењима.“
Управо на овим темељима госпођа Валентина Арсић – Арсенијевић је изградила свој лекарски став и опредељење да служи ближњима. И управо је идеја исцељења као повратка целовитости оно што је, данас и овде, руководи, упркос настојањима „корона – вакцинопоклоника“ који припадају „медицинској инквизицији“ да је, на овој или онај начин, дискредитују. Скромна као личност и одана свом позиву, она сведочи да је и данас, када ковитлаци хаоса ударају на наш свет, могуће бити нормалан – стајати под правим углом у односу на тле, незгрбљено и непропузало.
Овакви људи су нам насушно потребни да не бисмо изгубили наду, која ће, уз веру и љубав, опстајати док је света и века.