Млади и огорчени леволиберални лидер Џастин Трудо, који је читаву деценију на челу Канаде, пронашао је право и једино решење да промовише срећу у својој земљи и уштеди јавни новац.
С једне стране, уз континуирано ширење правила која дозвољавају еутаназију за хроничне болеснике, обичне болеснике, социјално неприлагођене, сиромашне бескућнике, психијатријске пацијенте (чији је број у порасту с обзиром на либерализацију канабиса) па чак и децу и младе свих узраста, Канада може уштедети десетине и десетине милиона долара годишње на медицинској и социјалној нези, на рачун хиљада људи убијених еутаназијом. С друге стране, та иста Канада која се одриче смртне казне а истовремено пружа еутаназију, не зна како да смањи трошкове настале због боравка десетина хиљада људи у затворима те је дошла на сјајну идеју да фаворизује еутаназију као „замену смртне казне“ која ће држави омогућити да се спасе и „ослободи се“ бескорисних и опасних живота.
Живимо у свету у ком се савршено опонашају иницијативе совјетских, нацистичких и комунистичких режима и примењују неморални принципи еугенике супротстављени људским правима. Док у сваком модерном либералном и демократском систему казна затвора треба да буде прилика за покајање и реинтеграцију у друштво, Канада је у последњих седам година изабрала другачији пут и еутаназирала више затвореника него било која друга земља на свету.
Академик Универзитета у Калгарију Џесика Шо покренула је истрагу о еутаназији у канадским затворима и открила да је трећина свих захтева за еутаназију затвореника одобрена. Ова бројка знатно је нижа од 81%, колико износи проценат одобрених захтева за еутаназијом у општој популацији, али за то није дато никакво објашњење. Портпарол поправне службе Канаде рекао је за Си-Ти-Ви њуз: „Због забринутости за приватност, тренутно нисмо у могућности да пружимо даљу анализу ових бројева.“
Шоова је недостатак детаља описала као „тајнанствен на много начина”, додајући да „нас брине шта се дешава (и) шта се не дешава, иза решетака и иза затворених врата”. Она је за Си-Ти-Ви њуз рекла: „Чини ми се да постоји сасвим другачији процес када су у питању људи који се одлуче за потпомогнуто самоубиство у затвору него што је то случај са… општом популацијом Канаде.”
У интервјуу са затвореницима, Шоова је такође открила да се за неке од њих еутаназија и асистирано самоубиство виде као средства за бекство од казне. Један затвореник, Џејмс (није његово право име), рекао јој је: „Зашто нам не дате другу опцију? Уместо да пореске обвезнике коштамо милионе долара (затворских трошкова), зашто нам не дате прилику да одемо и [урадимо еутаназију]?” Истраживачи су открили да су 17 захтева за еутаназију упутили затвореници на дугом стажу који су били „мотивисани сталном и неподношљивом психичком патњом због притвора“.