За коју годину питаћемо се, а питаће нас и наша деца и унуци, зашто смо дозволили овакве злоупотребе над њима. Увек се сећамо тога да смо ми, родитељи, пре свега одговорни за своју децу и захтевамо да држава не промовише ову страшну заразу. Сада многе западне државе и владе, од Бајденове администрације у САД преко Трудоове канадске Владе до Санчезове Владе у Шпанији, понашају се супротно од онога што су радили у време пандемије ковида-19, када су нам ставили маске на уста и затворили нас у куће да бисмо избегли заразу. Сада, међутим, активно промовишу ширење заразе у виду транс и ЛГБТ+ идеологије међу нашом децом и младима. Чисто лудило.
Растрзани између друштвених медија и актуелних џендер теорија, тинејџери су све више депресивни, анксиозни и трансродни. Марси Боуерс, председница Светске професионалне асоцијације за здравље трансродних особа, рекла је прогресивној новинарки Њујорк тајмса Мишел Голдберг следеће: „Постоје људи у мојој заједници који поричу да постоји нека врста ‘социјалне заразе’ – не би требало да кажем социјална зараза, али барем утицај вршњака на неке од ових одлука. Мислим да то представља непрепознавање људског понашања”.
Трансактивисти и велики део левице сматрају да млади људи нису сугестивни, што је погрешна претпоставка, с обзиром на то да сви знамо да су многа наша понашања, посебно од адолесценције до 30. године, у великој мери условљена начином на који се понашају наши пријатељи, затим друштвеним обичајима, а однедавно и друштвеним медијима. Подстицање трансродности, небинарног статуса и до сада непознатих карневалских и екстравагантних жанрова драстично је порасло у свим западним земљама. Суочени смо с покушајем масовног испирања мозга тинејџерима широм Запада и, у већини случајева, политички лидери наших држава су саучесници или једноставно уплашени посматрачи овог моралног и психолошког геноцида. Познате личности морају да буду небинарне или да славе трансродност да би их масовни медији поздравили. Школе су почеле да уче ђаке од детињства о флуидности и променљивости рода, и то без знања родитеља, а промотери џендера не раде ништа осим што осуђују репресивну климу према њима само да би стигматизовали и криминализовали све који бране људску биолошку природу, као и библијски и божански дизајн и науку.
Недавно је започето истраживање у оквиру важне студије која мери како и који друштвени и породични фактори утичу на ширење изузетно опасне епидемије трансродности у западном свету. Објављен 29. марта, рад под називом Родна дисфорија с брзим почетком: Извештаји родитеља о 1655 могућих случајева говори нам о томе како су родитељи међу главним протагонистима у подршци дисфорији и промовисању трансродности код своје деце, а посебно код ћерки. У закључцима се такође наводи да је код трансродних младих особа било „уобичајено да постоје и проблеми с менталним здрављем, али и висока интелигенција. Већини младих су промењене личне заменице, а већина промена била је према супротном полу, а не према неутралном. Друштвена транзиција је много раширенија од медицинске. Утврђена је и веза с друштвеним медијима и групама вршњака с трансродним идентитетима… Родна дисфорија код биолошких мушкараца пријављена је 1,9 година касније него код жена, а биолошки мушкарци имали су значајно мању вероватноћу да ће проћи кроз друштвену транзицију него жене”.
Две ствари морају бити јасне: родитељи су одговорни за своју децу и њихово образовање, а држава мора не само да поштује основна права родитеља, већ и да се бори (а не да подстиче или шири) против друштвених зараза као што су „род“ и „трансродност“. То утиче на људска права, као и на јавно, морално и грађанско здравље нација.