Абортус путем телемедицине напредује великим корацима, захваљујући напорима Светске здравствене организације (СЗО), која је 9. марта објавила прецизне смернице у вези с тим. Заправо, сврха ове директиве јесте да промовише метод абортуса „на даљину” како би се заобишла сва правна и логистичка ограничења која постоје у различитим земљама света, укључујући и приговор савести. Центар за репродуктивна права поздравио је документ као „најпрогресивније смернице“ које је СЗО до сада предложила.
Штавише, кад је реч о абортусу, смернице чак препоручују „опцију телемедицине као алтернативу личним интеракцијама са здравственим радницима“. На овај начин СЗО је додатно либерализовала претходне смернице, које су већ препоручивале проширење концепта „пружалаца абортуса“ на медицинске сестре, бабице, па чак и саме пацијенте, чак промовишући абортус као „негу о себи“.
На почетку пандемије ковида-19, СЗО је укључила „свеобухватну абортивну негу“ на листу „здравствених услуга“ које сматра „суштинским“, охрабрујући владе да путем телемедицине прошире абортивне услуге како би биле доступне у време када је држава закључана.
ЖЕНЕ НИСУ ЈЕДИНЕ КОЈЕ МОГУ ДА ЗАТРУДНЕ…
Чињеница да абортус није међународно признато људско право, међутим, безочно је игнорисана овим смерницама које су углавном засноване на раду тела за праћење споразума и специјалних известилаца који раде за Канцеларију високог комесара за људска права. Стратегија да се абортус уврсти у међународна људска права, кроз мишљења стручњака, почела је након глобалних споразума које су потписале владе, а којима је, међутим, утврђено да абортус није глобално право и да стога и дефиниција абортуса није глобално право већ појединачне земље имају право да одређују правни статус тог захвата.
Сада се, међутим, нове смернице удаљавају од тог става и уместо тога препоручују пуну декриминализацију абортуса и укидање „закона и других прописа који ограничавају абортус“, тако да он постаје „доступан на захтев жене, девојчице“ … „или друге трудне особе.” Такође се обесхрабрују ограничења гестацијске старости за абортус, која су посебно распрострањена у земљама у којима је рани абортус доступан бесплатно.
ПРИГОВОР САВЕСТИ ЈЕ У ОПАСНОСТИ
Остала ограничења у вези са абортусом, као што су период чекања, захтеви за сагласност супружника или родитеља, потреба за одобрењем треће стране или обавезан ултразвук пре абортуса, на сличан начин се осуђују у новим смерницама.
Што се тиче приговора савести здравствених радника, смернице препоручују да се он ограничи како не би постојале никакве препреке приступу абортусу, додајући да ако су таква ограничења немогућа, „приговор савести у пружању абортуса може постати неодбрањив“.
Сада, док СЗО наставља да шири спектар потенцијалних пружалаца абортуса, број људи који покушавају да избегну било какву умешаност у абортус из разлога савести такође расте. Нове смернице такође „предлажу” укључивање фармацеута међу пружаоце абортуса, као што је препоручено и у претходним смерницама.
А документ такође позива да се хемијски препарати за абортус пребаце на листу лекова СЗО за 2019. који су класификовани као неопходни, чиме се уклања ранији захтев за „блиским медицинским надзором“ код употребе тих препарата и позивају се владе да учине исто са својим националним списковима лекова.