Last updated on January 21st, 2021 at 12:22 pm
Србија је највећа земља у Југоисточној Европи. Ипак по свим лошим параметрима ни у чему не заостаје од остатка Европе: годишњи негативни природни прираштај износи близу 40000 људи. Просечна старост становништва је 43,2 године. Према подацима Републичког завода за статистику број закључених бракова у 2018. износио је 36.000, док је просечна старост младожење 34, а невесте 31 година. Да је друштво у озбиљној кризи говори и чињеница да се на 1000 склопљених бракова догоди чак 275 развода.
Позната је статистичка чињеница да је само за одржавање постојећег броја становника неке земље потребно да у просеку свака жена има по двоје деце. Међутим, стопа укупног фертилитета у Србији, која изражава просечан број деце по жени износи 1,48.
Црној статистици ту није крај. Званично се у Србији годишње уради око 17000 абортуса. Према незваничним подацима ова суморна бројка иде од апокалиптичних 150 до 200 хиљада годишње! У јавним болницама абортус кошта 35 евра, док се у приватним клиникама обави за цену у распону од 50 до 500 евра. Ако су незванични подаци тачни, а постоје бројни разлози да се они не доводе у сумњу, онда свака пета жена у Србији сваке године изврши абортус. Законом је дозвољено да и без дозволе родитеља, свака девојчица може да обави абортус са већ навршених 16 година. Зрелост деце да доносе животно важне одлуке, види се по свескама и мајицама са ликовима из цртаних филмова, које још увек носе у тим годинама.
У таквој Србији, вековима традиционалној, окренутој природној породици, где се 85% становништва изјашњава као православни хришћани, 5% као римо-католици, 1% протестанати и 3% као муслимани, премијер је декларисани члан ЛГБТ популације и промотер тзв. ”Џендер идеологије.” Наравно, таквог премијера нико није бирао ни на каквим изборима, народ је преварен, а премијер је наметнут као решење одозго, од истих оних који широм света уместо културе живота, намећу културу смрти свим народима.
Проблем еутаназије није још законски дотакао српско друштво, мада га нови Грађански законик који је у припреми превдиђа. С обзиром да сваке године 60000 људи напусти Србију у потрази за бољим условима живота, у демографско-социјалном смислу, еутаназирамо се сами.
У српском друштву и медијима, вешто се скривају вишедеценијски проблеми болести зависности од алкохола, дувана и коцке, а од скоро и од интернета, који успешно разарају здраво породично језгро. Шта више, пороци се популаришу као пожељан стил живота, а дрога је доступна на сваком кораку, па и у школском дворишту. Медији у Србији преплављени су ријалити програмима и непрестано нуде јефтину забаву и себичну неодговорност према здрављу и животу, без икаквог освртања о свом учинку на друштво у целини. Лако стечени и енормно велики профит им је једини циљ. Друштвена одговорност и васпитни утицај на становништво, децу и младе првенствено, практично не постоји.
Кад се свему томе придода лош економско-материјални статус становништва, пораст корупције и криминала на свим нивоима, неисцељене ране релативно недавних грађанских ратова на Балкану, угрожавање права на слободу вероисповести и отимање светиња Православној цркви у Црној Гори, социо-демографски инжењеринг неолиберланих светских моћника кроз креирање Мигрантске кризе и сталне друштвено-политчке турбуленције на Балкану, јасно је да је породица у Србији угрожена, а породичан живот најмање примамљив облик заједнице за остварење животних циљева, нарочито младих.
Иако је црвени аларм одавно упаљен, немамо право на повлачење. Лажна прича о пренасељености планете и демографски инжењеринг неолибералних структура одбацује све више земаља у Европи и широм света. Свету су увек потребни добри људи и никад их није довољно. Зато је једино решење да сви заједно, са свих меридијана, удружимо снаге да се породични модел друштва врати као модел број један у заједницу људи. У тој бици учествујемо сви заједно, као човечанство, као људи створени по лику о обличју Божијем, без обзира на наше очигледне разлике. Зато сам почаствован и поносан што сам део тима које предводи Брајан Браун и IOF у овој драматичној борби за сваки људски живот и враћање смисла животу у заједници.
У новијој историји, најпоштованији српски Патријарх широм хришћанске васељене, Павле, открио нам је мудрим речима велику тајну радости живљења:
„Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче. Треба да живи тако да, кад умре, цео свет плаче, а само он да се радује”.