Када је историчар Вил Дјуран одабрао десет највећих мислилаца, највећа част припала је древном кинеском мудрацу Конфучију за његов увид да се свет не може довести у ред а да се прво не доведе у ред породица.
То је истина за сва времена и била је звезда водиља за новоосноване Уједињене нације које су настојале да доведу свет у ред након најразорнијег сукоба у историји, Другог светског рата (кога смо се ми, Американци, управо сада сећали током Дана сећања).
Не само да Универзална декларација Уједињених нација о људским правима (из 1948.) даје посебна права мајчинству и детињству — при чему оба „имају право на посебну негу и помоћ“ — већ признаје и само једну друштвену ћелију као групу која има права: „Породица је природна и основна ћелија друштва и има право на заштиту државе и друштва“.
Та иста визија породице уткана је у Декларацију УН о правима детета из 1959. године, која је недвосмислено изјавила да „човечанство дугује детету најбоље што му може дати“, а затим је објаснила шта је то најбоље:
Детету, за потпун и складан развој његове личности, потребни су љубав и разумевање. Он ће, кад год је то могуће, одрастати уз бригу и одговорност својих родитеља , а у сваком случају у атмосфери наклоности и моралне и материјалне сигурности… (истакао аутор).
Уједињене нације су 2012. године прогласиле 1. јун Светским даном родитеља, који се обележава сваке године, одајући тако почаст родитељима широм света. То добродошао, премда слаб одјек оригиналне визије УН-а УН-а о породици, а такође и снажан подсетник на то колико су УН одступиле од те визије. Као што је објаснила Габријеле Куби, социолог,
У року од неколико деценија, УН су постале институција која ће своју моћ и ресурсе почети да користи како би променила слику о човечанству представљену у Универзалној декларацији о људским правима и заменила универзалне моралне вредности релативистичким постмодерним „вредностима” као темељем културе… . Данас се УН и његове моћне подорганизације боре за уништавање мушког и женског полног идентитета [и] укидање брака и породице.
То је део онога што Кубијева назива „глобалном сексуалном револуцијом“ маскираном као борбу за права док истовремено напада демократске слободе, подстакнута „утицајним појединцима и невладиним организацијама које покрећу њено глобално спровођење помоћу УН и институција ЕУ“. У међувремену, активисти у свакој земљи „снабдевани су новцем, образовањем, пословима и правном подршком“ и „стичу моћ и утицај“ како би спроводили револуцију.
Међународна организација за породицу, која ради са организацијама и појединцима широм света, на челу је одбране од те револуције. У том циљу, ми се уједињујемо и помажемо лидерима да заштите и промовишу породицу, брак, родитеље и децу. Прослављајући овогодишњи Светски дан родитеља, понављамо позив који је на нашем Светском конгресу породица у Амстердаму 2009. издао старешина Расел М. Нелсон.
Са свих страна, породица је на удару. Многи се питају да ли је ова институција уопште потребна. Наш одговор је сигуран. Ако постоји нада за будућност народа, та нада је у породици. Деца су наше богатство; деца су наша снага; деца су заиста наша будућност!
Будућност нација везана је за децу. Породице с децом треба поново устоличити као основну ћелију друштва. Једноставно, децу морамо ценити више од себе! Без нове генерације која ће заменити стару, нема богатства; без породице нема будућности.
Деца долазе из заједнице мушкарца и жене. Најсрећнија и најсигурнија деца долазе из срећних и сигурних бракова очева и мајки. Историја и савремена истраживања показала су да брак мужа и жене, при чему обоје доприносе својим карактеристичним природним особинама породици, пружа идеалан контекст у којем се одгајају продуктивни, саосећајни и морални појединци…
Штавише, они који настоје да поткопају традиционални брак и породицу ефективно би ограничили права оних који подржавају светост ових институција. Ова последица доводи до још једне велике забринутости — коначне ерозије верске слободе, укључујући слободу одбране, промовисања и практиковања традиционалних породичних вредности.
Придружите нам се у прослави Светског дана родитеља тако што ћете и ви устати и заузети се за ове темељне истине. Никада није више неизвесности и несигурности кад су деца у питању — а такође и сама цивилизација.