Већ годинама је у моди врста медитације с дубоким будистичким коренима, позната под разним називима као што су „свесност“ или „мајндфулнес.“ Немали је број хришћана који практикују овај вид медитације, не знајући шта се крије иза тога, јер је њима то слично као и хришћанска молитва. У почетку се опасност не уочава, али с временом може имати страшне последице у нашим животима, а посебно по веру хришћанина.
Прва ствар коју треба разликовати је да молитва и медитација нису исто.
Медитација се састоји од начина размишљања о нечему, о ситуацији, догађајима или целом нашем животу уопште. То је начин да пронађете себе. Нешто што је веома неопходно у данашње време када смо уроњени у убрзани ритам и с великом буком око себе која нас спречава да размишљамо. Али не смемо заборавити молитву.
Молитва је сусрет са Другим који нисам ја, то је излазак из себе да бисмо имали директан однос са Богом. Хришћани, знајући да је Бог наш Отац, обраћају му се кроз молитву, што нам помаже да превазиђемо овај материјални свет. На тај начин не само да можемо доживети велико смирење и унутрашњи мир, већ и разазнати вољу Божију у свом животу.
Размишљање о Речи Божијој је још један начин на који хришћани обогаћују себе и доприносе расту своје вере.
Међутим, њу ејџ медитација нема никакве везе с нашим односом са Богом.
Различите технике упознају нас с будистичким или хиндуистичким светом, који је веома другачији од онога што нам показују путем слика монаха с лицем које као да говори да у животу није сломио ни један тањир, већ је то свет духовних пракси које нас могу увести у свет окултизма, езотеризма и сатанизма. Његови корени су везани за мрачне праксе масонерије крајем 19. века.[1]
Можда звучи претерано, али све је више сведочанстава и студија које показују ову сурову стварност.[2] Доказ је повећање стања анксиозности и депресије међу онима који су то редовно практиковали.
Сврха њу ејџ медитације јесте да се достигне нирвана, што значи да се одвојимо од себе, свог бића, да се стопимо с другим бићем изван нас, с неком врстом енергије. Медитација нас учи да презиремо своје тело, што је сасвим супротно нашој хришћанској вери, будући да смо ми храм Духа Светога.
Оваква медитација нас удаљава од Бога јер нас тера да се фокусирамо на себе, на себични индивидуализам, тражећи опуштање и благостање далеко од мира који нам даје Свети Дух. Али то нас удаљава и од прихватања страдања, односно од Крста. А хришћанин не може без крста, он је наш знак и оно што нам отвара врата Вечног живота.
С друге стране, будиста ће увек покушавати да бежи од патње тражећи тај пријатан земаљски живот, па ће зато игнорисати грех и пре свега Исуса Христа као Сина Божијег који нас спасава и ослобађа од тог ропства. Нисмо ми ти који то зло можемо очистити својим снагама. Нисмо ми ти који могу доћи до потпуног опуштања. Не можемо бити сами, потребан нам је Бог, наш Отац, у нашим животима, а њу ејџ медитација нас спречава да дођемо до њега.
[1] https://www.aciprensa.com/sectas/nuevaera.htm
[2] https://www.religionenlibertad.com/polemicas/61626/mindfulness-nueva-moda-meditacion-compatible-.html