ВЕЛИКИ ПОСТ И ИСКУШЕЊА
Почео је још један Велики пост; и ове, 2021. године, треба бити спреман за искушења у посту.
Макар ми, Срби, знамо о чему је реч.
Март месец, доба Великог поста, за наш народ често је био и доба искушења. Године 1941, 27. марта, у заносу антинацизма, Срби су устали против најмоћније силе света; чинило им се да ће Хитлер доживети слом у Југославији, а да ће нам „савезници“ притећи у помоћ. По православном календару, 6. април 1941. године, када је Београд крвнички бомбардован и када су хиљаде људи изгубиле живот, такође је био у марту месецу, у великопосном добу…А новији датуми? Девети март 1991, кад на улицама престонице умало није дошло до грађанског рата између Срба…Па 24. март 1999, када је 19 држава НАТО пакта почело да нас крвнички бомбардује, после чега је на нас бачено 30 хиљада тона бомби са осиромашеним уранијумом, да би НАТО окупирао светињу Косова и Метохије. А онда март 2001, кад је, по налогу НАТО пакта, хапшен Слободан Милошевић; март 2003, када је убијен председник Владе, Зоран Ђинђић ( опет је био Велики пост ); пожар у Хиландару у Великом посту 2004, и шиптарско дивљање, спаљивање наших светиња у Великом посту те исте године…Па признавање косовске „независности“ 2008, уочи Поста…
И тако даље…До данас…
НАЈВЕЋЕ ИСКУШЕЊЕ ДАНАС
Године 2020, Велики пост нам је био на удару због короне. Спречавали су богослужења, био је угрожен Васкрс у храмовима. Коронократе у Србији и ове, 2021, не престају да прете новим затварањима – опет ће бити угрожен Васкрс…
Поред свега, безакона власт у држави Србији је решила да уведе противпородичне законе и да нашу децу и нас изложи страшним искушењима, срамној идеологији политичког хомосексуализма.
Сада нам је, дакле, највеће искушење настојање да се један грех, хришћанима познат као содомија, легализује као „брак“ у Србији. Старац Пајсије Светогорац био је јасан: кад човек чини грех, последице истог падају на њега; али, ако држава озакони безакоње, последице падају на читав народ.
Хоће своје безакоње да убаце и у наше уџбенике.
Уместо да власти све силе своје уложе у спасавање наше породице, они хоће да је разоре до краја.
Пост је. Волели бисмо да будемо смирени, да се посветимо само Богу и души, али нам не дају. И ми се борити морамо: не надајмо се да ћемо ми, хришћани, бити остављени на миру. Куцаће и на наша врата. Тражиће да се поклонимо Ваалу и Молоху, и да се одрекнемо Христа. Нико неће остати несуочен са суштим злом антихристовим.
Ударају са свих страна, али ми се морамо бранити: пре свега, духовним оружјем, какви су пост и молитва, али и ангажманом у друштвеном смислу. Нећемо ћутати пред рушитељима свега светога и честитога.
Не миримо се са злом!
МАРТ У СВЕТОМ ПРЕДАЊУ
Ипак, откуда се многа искушења збивају у марту, месецу Великог поста?
По Светом Предању, март месец је онај у коме је створен свет; Велики пост је доба које све православне хришћане зове на покајање; а од покајања и побожног живота зависи колико ће дуго трајати историја света. Прво човечанство, огрезло у греху, изгибе у потопу ( који је такође био у марту месецу ); и потоњем човечанству се, због „атомске технике и прашумске етике“ ( израз оца Јустина ) спрема нешто слично: ако не буде покајања.
Отац Рафаил Нојка, румунски духовник, каже: „Христос је Онај исти Који је у дане Јонине поцепао рукопис греха Ниневљана, објавивши им, преко пророка Јоне, да ће, ако се не покају, изгинути у својим гресима. Они су признали грехе своје, покајали се, и онда се Господ „покајао“ пред Својим створењима, ако тако можемо рећи, и ниједна душа у Ниневији није пропала.“
Покајање Ниневије пример је за сваког човека и за читаво човечанство.
ПОКАЈАЊЕ КАО ЈЕДИНИ ИЗЛАЗ
Дакле, како каже богомољачка песма: „Спремајте се, Хришћани, / наилазе зли дани!/ Сад се треба борити,/ праву веру чувати.“Од покајања правоверних зависи много – то јест, зависи све што човек може да учини. Бог је „прагматичан“: свет ће постојати док буде људи који се кају и спасавају, обожујући се у Христу благодаћу Свете Тројице. Без покајника и побожних, свет нема сврхе да постоји. Али, питање је у којој смо фази историје – јер, у Откровењу пише да ће људи гристи језике своје од бола због несрећа потоњих дана, ратова и природних катастрофа, али се неће покајати. НЕПОКАЈИВОСТ од човека ствара ђавола…И нарочито се не треба чудити (бар православни не треба да се чуде ) онима које је описао апостол, рекавши да ће се у потоња времена јавити ругачи који живе по својим жељама, и који ће се подсмевати самој идеји последњих времена…Таквих ругача, који имају обличје побожности лишено силе, има и око нас; и биће их, изгледа, још…
СМИРЕЊЕ НИЈЕ ТУЊАВОСТ
Нема разлога за страх. Прота Андреј Ткачов нас подсећа да смо у посту сви војска: „Нико од нас није ратник-самотњак. Напротив, свако од нас, треба да заузме своје место у општем строју. Дисциплинована војска, која слуша свог команданта (чак иако се не може за сваког војника рећи да је „универзални војник“), увек ће победити непријатеља. Осећај духовног заједништва и осећај припадности великој војсци, коју предводи васкрсли из мртвих Исус Христос, биће способни да претворе нашу личну слабост у саборну снагу. И оно што у својој бедној души нисмо успели пре поста и без поста да променимо, моћићемо да променимо силом благодати, коју Бог дарује Цркви што пости. Зато, Христова војско, напред у сусрет Васкрслом! Кроз Крст ће доћи радост целом свету! Напред, бодрећи и јачајући једни друге, не окрећући се леђима ка непријатељу! Додаћемо мислено током поста и пар речи у Симбол вере: „Верујем у једну Свету Саборну, Апостолску Цркву, која је ушла у подвиг поста!“
На нама јесте, у посту и ван поста, да се кајемо и да Бога и ближње молимо заопроштај: „Простимо људима – да Бог нама прости, /сви смо ми на земљи привремени гости“, каже богомолничка песма. Али, то не значи да се миримо са злом и лажју, напротив! То не значи да слугама безакоња треба да оћутимо кад разарају живо ткиво нашег народа! То не значи да треба да бежимо са поља духовне битке!
Нека нам и овај Велики пост буде подсетник и опомена – ратници смо Христови у смирењу, а не у туњавости! Јер смирење и туњавост нису исто.
„Буди храбар и слободан, Бог ти збори, Србине: Ја чу за те војевати, само држ` се истине,“ каже Свети владика Николај. Послушајмо га и нећемо зажалити.