Позиву поглавара Српске Православне Цркве за саветовање о једном од најозбиљнијих проблема са којим се суочава српски народ одазвали су се проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизациу српског језика и дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске; проф. др Александар Милановић, председник Савета за српски језик и професор на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду; др Јованка Радић, научни саветник Института за српски jезик САНУ и члан Матичног научног одбора за језик и книжевност; проф. др Исидора Бјелаковић, шеф Катедре за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду и секретар Одељења за књижевност и језик Матице српске; проф. др Виктор Савић, професор на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду и виши научни сарадник Института за српски језик САНУ; др Марина Спасојевић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ и члан Савета за српски језик; доцент др Катарина Беговић са Катедре за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду, заједно са протојерејем-ставорофором др Велибором Џомићем, професором Црквеног права на Правном факултету у Крагујевцу.
Сви учесници у разговору су се сагласили да би по начин изражавања и међусобног општења, што значи и мишљења и живота српског народа, уследиле трајне и штетне последице, уколико би се заиста приступило примени овог, и по оценама правних стручњака, неуставног закона. Констатовано је да се само у једном делу ради о лингвистичком питању, а да је по среди законом наметнути процес, како је ових дана и истакнуто, „трансформације“ свести појединца и друштва у целини, посредством језика.
Поновљена је чињеница да случај Закона о родној равноправности представља насилну примену тзв. џендер идеологије и политике, а да таква пракса, са обавезношћу примене, не постоји ни у једној држави Европске Уније.
Патријарх г. Порфирије је истакао да питање језика дефинише индентитет народа, а свака насилна и непромишљена измена може имати велике последице по питање самосвести једног народа као што је српски, на шта Црква непрестано скреће пажњу.
Указано је и на то да надлежни органи не спречавају, него су више него толерантни према групи невладиних организација које непосредним присуством у предшколским установама и школама упорно и систематски промовишу џендер идеологију, политику и праксу, пропагирајући да и најмлађа деца сама могу да бирају којег су пола и рода (све до могућности медицинске промене пола).
Српски лингвисти су упознали Његову Светост Патријарха да у најширим научним круговима, а посебно међу лингвистима, правницима, политиколозима, социолозима, педагозима и другима, влада велико интересовање за превазилажење овог великог искушења које је стављено пред српску науку, просвету и културу, као и друштво у целини – већински народ и остале народе који живе у Србији. На крају, изразили су задовољство и захвалност на иницијативи, учешћу и подршци коју им је пружила Српска Православна Црква у суштинским питањима очувања духовног идентитета српског народа и сваког човека као људског бића са личним достојанством. Заједнички су констатовали да ће овом питању које узнемирава јавност и у наредном периоду бити посвећена неопходна пажња.