Иронијом судбине, истог дана када је Велика Британија одустала од родне транзиције, неко је у Италији покушао да пева хвалоспеве о тој пракси. Заиста је парадоксално: било да је то добро или лоше, Британци су увек предњачили у свему, чак и у враћању уназад. Тако имамо Бориса Џонсона који жели да спречи мушке спортисте да се такмиче у женском спорту, а у исто време и Елизабету Ферари у Италији која подржава промену пола за малолетнике, чак и од најранијег узраста.
Фераријева, која је председница удружења GenderLens, говорила је пред парламентарним Одбором за детињство и адолесценцију путем видео позива почетком априла у вези са праксом промене пола малолетника. Међутим, њене тезе разоткривене су као лаж од стране Андрее Вилијамс, британског адвоката и оснивача организације Christian Concern, која је недавно учествовала у веома важном судском случају, који се, како је Вилијамсова детаљно испричала за iFamnews, завршио рехабилитацијом двоје британских лекара који пружају спасоносну терапију заустављања дејства абортивне пилуле. Ови пролајф лекари били су неправедно и ненаучно цензурисани и спречени да пружају поменуту терапију.
GENDERLENS И НАВОДНО УГРОЖЕНА ДЕЧЈА ПРАВА
Према Фераријевој, требало би да престанемо да се „претварамо” да родна транзиција међу малолетницима „не постоји”. Она тврди да има деце која се „већ с три године не препознају у роду додељеном на рођењу и траже да живе као други пол, како у јавном тако и у приватном простору”. И зато се председница организације GenderLens нада да ће доћи крај „визије фокусиране на одрасле” која спречава толико малолетника да „буду оно што јесу”.
Породице које би желеле да своју децу иницирају у родну транзицију бивају „напуштене од друштва“, и доживљавају „непријатељство и стигматизацију“. Међутим, те родитеље, тврди Фераријева, треба „правилно информисати о добробитима психофизичког благостања њихове деце“. Према њеном мишљењу, „бинарно” раздвајање свлачионица и купатила такође доводи до „недостатка сигурности” код родно-флуидне деце и тинејџера, за које је, због „непријатељске климе” у школи, „четири пута већа вероватноћа да напусте школу због малтретирања које трпе“. Ово је „очигледно кршење људских права које свет одраслих више не може да игнорише“.
ПРЕКО ЛАМАНША: СЛОБОДА МИШЉЕЊА ЈЕ РАЗАПЕТА
Извештај Андрее Вилијамс наводи на сасвим другачији закључак. Оснивач организације Christian Concern на првом месту је истакла експлоатацију родне транзиције међу британским малолетницима: 2009. године 97 деце и младих упућено је у клинике специјализоване за промену пола, док је 2020. њихов број порастао на 2.748.
Посебно сензационалан случај, који цитира Вилијамсова, јесте случај Најџела и Сели Роу, чије су двоје деце 2017. године имали 6 и 8 година, трауматизовани оним што су учили у школи (штавише, реч је о институцији на верским основама, везаној за Англиканску цркву) под заставом најекстремније родне идеологије.
Када се Најџел Роу пожалио на проблем директору школе, речено му је да је свако ко се својој деци не обраћа у складу са „полом с којим се она идентификују“ дефинитивно „трансфобична“ особа. Стога је, сматрају у школи, подучавање „истине о родном идентитету” „морална и законска обавеза” и за родитеље. Поврх тога, „родно афирмативан приступ“ господина и госпође Роу према њиховој деци не би био ништа мање него „хришћанска дужност“.
Најџел и Сели Роу су од тада постали жртве срамне кампање која их је, каже Вилијамсова, „широко оклеветала“ само зато што су тражили своје право на слободу образовања.
ТАВИСТОК: ИЗВОР СКАНДАЛА
Вилијамсова је затим изричито поменула два нарочито позната случаја: случај Маје Форстатер и Кире Бел. Овај други везан је за чувену аферу с клиником Тависток и Портман, која већ годинама обавља огроман број операција промене пола над малолетницима. Међутим, британска Национална здравствена служба утврдила је да Тависток „ради ван клиничких и заштитних” здравствених стандарда и „подстиче децу од десет година на експерименталне хормонске третмане”.
У скорије време, случај др Дејвида Макерета, који је добио отказ од Министарства за рад и пензије „јер је одбио, из разлога савести, да примени афирмативну хипотезу на трансродне пацијенте“, изванредан је пример новоговора који указује на идеју да би било легитимно афирмисати нечији перципирани пол независно од биолошког пола те особе.
Још апсурднија је правна недаћа која је задесила наставника математике у Оксфорду који је отпуштен само зато што је на часу девојчицама рекао: „Браво, девојке“. Једна од ученица идентификује се као мушкарац па јој се није допало то што је наставник рекао и оптужила га је за „трансфобију“. Сада је наставник чак у опасности да потпуно изгуби право да ради у школи.
ЕКСПЕРИМЕНТИ НАД МАЛОЛЕТНИЦИМА
Укратко, Андреа Вилијамс тврди да у Великој Британији „неколико фактора“ доприноси „растућем неповерењу јавности у афирмативне претпоставке о трансродности“. Не само да је велики број родитеља забринут због правца којим се кренуло у образовању, већ су се чак и неки од оних који раде у клиникама за трансродност „изјаснили против овог порицања стварности и говоре о последицима с којима се деца суочавају као резултат транзиције“.
Политика родног идентитета је „рана од које ће читава једна генерација патити дуги низ година“, изјављује британска правница. „Надам се да ће моје сведочење помоћи да се политичка класа и доносиоци одлука у овој земљи увере да је потребно кренути другачијим путем од оног којим смо ми ишли у Уједињеном Краљевству. Ваша деца, будућност ваше земље, заслужују боље. Позивам вас да се борите за њих и за њихову невиност“, рекла је Вилијамсова. „Заиста смо у апсурду“, каже сенаторка Симон Пилон за портал iFamNews на маргинама саслушања. „Суочени с доказима из других земаља које су пре нас кренуле овим путем и које се сада враћају назад, ми смо због идеолошких разлога и даље уплетени у експерименте над малолетницима.”