РОДИТЕЉИ НАТЕРАЛИ ЋЕРКУ НА АБОРТУС ПОСЛЕ КОГ ЈЕ ОСТАЛА НЕПЛОДНА

Европски суд најзад је пресудио у корист девојке коју су родитељи присилили на абортус, после ког више никада није могла да има децу.

Године 2010. двадесетогодишња девојка, становница аутономне републике Башкортостан, затруднела је с дечком. Њени родитељи, међутим, нису одобравали везу, делом због тога што је отац сумњао да момак има везе с криминалним светом. (А делом и због тога што припадају традиционалној муслиманској заједници – Сунитима, прим.ур.) Кад су сазнали да је ухапшен, одлучили су да натерају ћерку да убије своје нерођено дете. Девојка се томе жестоко противила, али ју је отац на то приморао. Родитељи су 1. маја 2010. године девојку одвезли аутомобилом у државну болницу у Тујмазу да тамо уради абортус. Током путовања, девојка се и даље бунила, на шта јој је отац запретио да ће је избацити из аутомобила у покрету како би изазвао побачај ако не буде престала да се буни. Упркос претњама, он није одустајала – успут је успела да брату пошаље СМС с молбом за помоћ, а по доласку у болницу дежурном лекару-гинекологу и дежурној сестри најавила је да жели да настави трудноћу и да апсолутно не жели абортус. Лекар и медицинска сестра су је, међутим, убедили да убије бебу. Мајка девојке – у одсуству оца, који је остао у ходнику испред ординације – рекла им је да ће их, ако се абортус не изврши, њен муж обе убити. У страху за сопствени живот, девојка је пристала на абортус. Никада више није могла да роди дете – у каснијим годинама имала је два побачаја, све док јој коначно није дијагностификована трајна неплодност.

Касније тог дана, полиција је стигла у родитељски стан као одговор на обавештење од девојчиног брата. Након што је испитала родитеље, њихову ћерку и њеног брата, полиција је одустала од истраге, закључивши да иако је до абортуса дошло, родитељи „нису имали лоше намере“, већ су „веровали да поступају у најбољем интересу свог детета“. Недуго затим, међутим, полиција је поново отворила истрагу и поново је обуставила, овог пута истичући да је абортус извршио лекар специјалиста, у акредитованој клиници, у законском року, јер само ако није био испуњен један од тих услова, могло би се рећи да је почињено кривично дело.

Девојка је 2011. године тужила болницу Тујмаз за одштету због психичке и физичке патње изазване абортусом који је обављен без њеног пристанка. Првостепени суд је одбацио њен тужбени захтев, истичући да је она „пристала на абортус у страху од претњи свог оца, из чега произилази да је њен пристанак на абортус био добровољан“. Међутим, другостепени суд је укинуо пресуду и досудио јој симболичну одштету од 20.000 рубаља, утврдивши да њено здравље није озбиљно нарушено абортусом.

Затим је 2012. године девојка поднела жалбу Европском суду за људска права који је 2022. године најзад пресудио да је Русија прекршила члан 3. Конвенције (забрана злостављања) и досудио јој 19.500 евра одштете. Суд је рекао да присиљавање подносиоца представке на абортус, кршењем основних стандарда медицинског закона, представља „нечувен случај нехуманог и понижавајућег поступања, који не само да је довео до озбиљног оштећења њеног здравља – губитка њеног нерођеног детета – већ укључује и дугорочне психолошке и физичке последице.”

„Суд није могао другачије одлучити у овом случају, јер је било јасно да је овде реч о повреди права мајке. Жалосно је што је Суд пропустио да призна да сваки абортус такође представља повреду права нерођеног детета на живот. Међутим, похвално је што је ово први пут да се живот у мајчиној утроби у образложењу пресуде Европског суда за људска права помиње као „нерођено дете“, док су до сада коришћене безличне фразе као што је фетус,“ рекла је Вероника Пжебирала, директорка Центра за међународно право Института Ordo Iuris.

Случај С.Ф.К. против Русије, пресуда Европског суда за људска права од 11. октобра 2022.

Exit mobile version