Број абортуса у Енглеској наставља да расте и у 2020. години достигао је рекордно висок број. Годишњи извештај који је недавно представила британска влада доноси језиве податке.
Упркос затварању земље, чак 209.917 жена у Енглеској и Велсу прошле године извршило је абортус. То је највећа бројка још од 1967. године када је абортус у Великој Британији легализован. Забележена је и највиша стопа намерног побачаја: 18,2 абортуса на 1.000 жена у репродуктивном добу. Извештај не укључује Шкотску и Северну Ирску, али подаци из Шкотске за 2020. годину слични су онима у Енглеској. Заправо, Шкотска је такође забележила највећу стопу абортуса до сада.
Такође треба истаћи да се бројке не односе на број абортиране деце, већ на број жена које су абортирале, тј. број поступака абортуса. Стога, с обзиром на то да су неке жене носиле више од једног детета, број побачених беба заправо је још већи.
Демографски гледано, 81% жена које су током 2020. године абортирале у Енглеској и Велсу нису удате. Овај однос остао је непромењен током последње деценије. Од свих жена које одлазе на абортус, чак 51% су неудате, али имају партнера.
Штавише, док број абортуса међу малолетним девојкама и даље опада, у порасту је за све остале старосне групе, што је тренд који се може уочити и у свим другим западним земљама, а може се објаснити помоћу два феномена: социјализација најмлађих на интернету и нормализација абортуса у остатку популације.
Данас млади имају мање контаката уживо, углавном се друже а интернету и као резултат тога, мање је малолетничких трудноћа и абортуса. С друге стране, легализација абортуса на већем делу Запада током последњих педесет година довела је до нормализације тог поступка, због чега многи доживљавају прекид трудноће једноставно као метод контроле рађања.
Према горе наведеном извештају, више од половине жена старијих од 30 година које су абортирале у 2020. години већ су раније имале прекиде трудноће. Пре десет година број жена које поново долазе на абортус износио је 44%. То значи да поновљени абортуси постају све чешћи.
Међутим, 2020. била је ванредна година, а извештај владе Велике Британије за Енглеску и Велс даје јасну представу о утицају ковида-19 на добровољни прекид трудноће.
У прва три месеца године, тј. пре закључавања и увођења ограничења, број жена које су абортирале повећао се за 4,1% у односу на исти период претходне године. Након наглог скока у априлу (+28,7% од 2019) после првог закључавања, није било значајне разлике у осталим месецима у односу на претходну годину (+0,1%). У четвртом кварталу (октобар–децембар) забележен је благи пад од 0,8%, али ако упоредимо бројке за ове две године, заправо видимо да је дошло до укупног повећања од 1,2%. Укратко, бројке расту и нови вирус корона је само мало успорио њихов раст.
Друга последица пандемије јесте смањење селективних абортуса који се изводе како би се смањио број фетуса у случају вишеплодних трудноћа, што се обично дешава након циклуса потпомогнуте оплодње, и еуфемистички се назива „селективна редукција“. Неколико вештачки зачетих ембриона убацује се у материцу жене, а када је број ембриона који се усаде и преживе већи од броја жељене деце, неки се одаберу и уклоне, односно убију. У Енглеској је забележен пад са 126 таквих случајева у 2019. години на 65 у 2020. години. Реч је о значајном смањењу, што се може објаснити чињеницом да су током пандемије многе клинике за вантелесну оплодњу биле принуђене да затворе или смање своје активности.
Жене из иностранства такође долазе у Енглеску на абортус, а већина су Иркиње. Иако су бројке знатно смањене откако је Ирска легализовала абортус 2019. године, извјештај владе Велике Британије за 2020. годину наводи да су међу женама које су абортирале у Енглеској и Велсу и 194 жене које живе у Ирској. Трећина ових прекида укључује фетусе с нефаталним инвалидитетом. У Ирској је абортус доступан до 12. недеље, али оваква стања се често дијагностикују након тог законског рока, стога жене које желе абортус и даље долазе у Енглеску или Велс да би то урадиле.
Иако се укупан број жена из Ирске преполовио од 2019. године, број побачених беба с Дауновим синдромом и даље расте. Таквих абортуса било је 17 у 2018. години, 27 у 2019. години и 35 прошле године. Чак је и међу Британкама број абортираних беба с Дауновим синдромом порастао за 6% за само годину дана. То се делимично објашњава чињеницом да све више жена одлази на пренатални скрининг којим се дијагностикују хромозомске или генетске абнормалности. Али пораст броја абортиране деце с Дауновим синдромом последица је и либерализације абортуса, који се све више користи из еугеничких разлога, тј. с циљем елиминације оних људских бића која се сматрају несавршеним.
Британски научник Ричард Докинс, говорећи на ирском националном радију пре неколико месеци, изјавио је да би абортирање беба с Дауновим синдромом смањило патњу у свету. Што се тиче оних који су скандализовани овим речима, Докинс их је исправно подсетио да је то уобичајена пракса на Западу. Поменути годишњи извештај британске владе даје врло тужну слику стања. Све више Британки одлази на абортус, и то више пута током живота.
Еугеника је у порасту, па тако и селективни абортус. Ови подаци потврђују да су покушаји, иначе чести у Енглеској, да се смањи број абортуса промоцијом контрацепције и сексуалног образовања доживели фијаско. Потребно је много више од тога да бисмо смањили број абортуса и сачували животе деце и жена. Потребна нам је дубока културна промена, а ове екстремне бројке треба да нам пољуљају савест и натерају људе да размишљају.