У Канади је дошло до узнемирујућу ситуације у женском рагбију. Мушком спортисти, који каже да се идентификује као жена, дозвољено је да учествује у женском такмичењу. Ово више није само питање сумњивог одступања од утврђених норми за спортове раздвојене по полу већ је постало и питање безбедности јер је ова особа нанела значајне повреде такмичаркама. Последњих недеља три играчице су хоспитализоване због повреда које им је нанео биолошки мушкарац. Овај дубоко забрињавајући сценарио махом покреће људе да се запитају да ли оваквом „инклузијом” трансродних спортиста дајемо предност идеологији на уштрб добробити наших спортисткиња?
Једна играчица пренела је шокантно искуство, рекавши да никада раније није била погођена таквом силином, чак ни на врхунском такмичарском нивоу. Има крупнијих жена, признала је, али груба сила која стоји иза ударца овог мушког такмичара не може се поредити ни с једном женом. Чињеница је да мушкарци и жене поседују урођене различите физичке капацитете, а када се мушким спортистима дозволи да се такмиче у женским лигама занемарује се ова биолошка чињеница. Дух фер такмичења и, што је још важније, безбедност играчица жртвовани су на олтару политичке коректности.
Портал Ребел њуз известио је о узнемирујућем инциденту који открива не само очигледну физичку неравнотежу, већ и непријатељску атмосферу према свима који се противе присуству мушкарца у женском тиму. На једној од његових утакмица, саиграчице су му агресивно браниле учешће у тиму. Неки су због тога чак прибегли претњама и малтретирању играчица, што је резултирало интервенцијом полиције. Све више је забрињавајуће замислити ситуацију за противничке играчице, које се сада суочавају са застрашивањем и агресијом, поврх тога што су физички слабије од оваквог противника.
Застрашујућ одјек ових проблема дошао је и до Аустралије. Пријављено је да полиција и судови штите мушкарце који се идентификују као жене и да је забрањено јавно расправљати о томе. Аустралијски спортски кодекси намећу строге смернице које дају предност осећањима мушкараца у односу на безбедност и правичност жена у различитим спортовима. То укључује тенис, крикет, фудбал, пливање, атлетику, веслање, хокеј, нетбол и кошарку. Чини се да власти поричу непријатности које доживљавају спортисткиње, као и биолошке разлике између два пола, забринутост за безбедност и анксиозности изазване принудним присуством мушкараца у свлачионицама. Чак и приговорање на учешће мушкараца у женским спортовима може довести до санкција, суспензија и финансијских казни.
Да су власти искрено веровале да је самоидентификација ових мушкараца легитимна, не би било потребе за тако драстичним мерама за сузбијање супротствљања. Међутим, сурова реалност је да се биологија не може негирати и да безбедност жена не би требало да буде угрожена. Нико не сме терати жене да сносе терет ризика, како физичких тако и емоционалних, само зато да би се прилагодиле осећањима мушкараца који тврде да се идентификују као жене.