Чланица Савета Руске Федерације Маргарита Павлова предложила је да се на списку нелегалног садржаја на интернету нађу и идеје о бездетности (childfree) као начину живота о и радикалном феминизму. Сасвим очекивано, предлог је изазвао незадовољство бивше заменице Оксане Пушкине и феминисткиња, које су испод објава на страницама Маргарите Павлове оставиле стотине коментара. Феминисткиње овај предлог закона називају дискриминаторним и пуним мржње. Осим тога, изнеле су многе примедбе које не могу а да не зачуде грађане: на пример, мишљење да мајка треба да има право да убије дете у року од годину дана од порођаја, или тврдња да сенаторка предлаже да се женама не сме дозволити да раде. Такође, према речима Пушкине, иницијатива крши људска права и у супротности је са Уставом.
Марија Руцкаја: Сада врло често лекари у државним клиникама намерно одлажу термин абортуса, „губе” тестове итд, како би их натерали да се породе против своје воље. Ако жена није одлучила да сама изврши абортус, онда само може да покуша да некако роди копиле, да не обраћа пажњу на њега и да смисли како да га се одмах реши. Јако ми је жао ових жена.
Стога сматрам да је неопходно декриминализовати убиство сопственог детета у првој години након порођаја. За то не би требало да будеш у затвору и не би требало да постоји никаква одговорност. Жена је родила, а на њој је да одлучи шта даље с клинцем и да ли ће он живети или не.
Неопходно је заштитити живот особе законом најкасније годину дана након рођења.
Дифајант ван Дункелхајт: Марија, па, година је мало предуга. За шест месеци сигурно може да се добије представа о томе шта је дете и да се одлучи да га се реши.
Марија Руцкаја: Дифајант, врло често мајке убијају једногодишње дете, тако да је овај термин прилично релевантан међу женама. Али и пола године би био добар напредак за наше законодавство.
Многи коментатори (на страни бранилаца традиционалних вредности) приметили су да агресивне изјаве феминисткиња на Маргаритиној страници сасвим јасан показују да је сенаторкин предлог потпуно разуман.
Маргарита Павлова одговорила је на критике: „У реду је имати слободну дискусију, али ипак бих волела да чујем озбиљне, образложене примедбе, а не пуко понављање туђих идеолошких клишеа, какве чак и западна друштва данас сматрају све мање привлачним.”
Она је подсетила да је народ Русије изабрао да брани своје традиционалне вредности тако што је на референдуму гласао за амандмане Устава. Негирање тих вредности у суштини значи супротстављање народу, историји и Уставу. На својој страници на друштвеној мрежи Вконтакте, Павлова је бјаснила:
„Госпођа Пушкина ме оптужује да не познајем Устав, али бих јој саветовала да сама проучи основни законски акт наше земље и друге важне правне документе. Ако то учини, схватиће да предлози о којима се расправља нису кршење Устава, већ управо његова примена. Уосталом, измењени Устав у члану 114. јасно каже да је држава дужна да штити породицу и традиционалне породичне вредности. И народ Русије, подржавајући измењени Устав, одабрао је шта жели – а држава, ми као законодавци, позвани смо да то доследно спроводимо. Иначе, руски Устав ништа не каже о ’праву на абортус’. Али говори о потреби заштите права на живот.”
„Да вас подсетим“, наставља сенаторка, „није било речи о забрани хомосексуализма, абортуса, радикалних феминистичких идеја као таквих – већ о ограничавању деструктивне пропаганде. И није случајно што се расправа о овим питањима одвија у контексту заштите националне безбедности наше земље. Председникова Стратегија националне безбедности јасно каже да напади на породичне вредности представљају директну претњу за све нас. И то је сасвим разумљиво – уосталом, демографска стабилност земље и јединство народа пред сваким унутрашњим и спољним проблемима, и патриотизам, и очување културног идентитета народа – све то пре свега потиче из породице. И све је везано за то – и наше одбрамбене способности, и економска стабилност и развој земље, и стабилност друштва. Покушаји да се удари у вредносне основе породице доводе све то у директну опасност.”
Колико год припаднице радикалних покрета извртале речи госпође Павлове и других заговорница живота, многима је очигледно да савремени феминизам нема везе са заштитом женских права. Под плаштом застарелих парола, они већ дуго промовишу уништавање деце, дискриминацију мушкараца и укидање породице. На пример, они активно обесхрабрују жене да буду информисане о последицама абортуса и мешају се у организације које помажу женама у кризним трудноћама и мајкама с бебама.