Године 2015. мала већина у Врховном суду САД одлучила је да удовољи захтевима ЛГБТ активиста и наметнула геј „брак” читавој нацији. Урадили су то упркос чињеници да је преко 51 милион гласача у тридесет пет држава изричито одбацило истополни брак и уставом дефинисало традиционални брак у својој држави.
Одлука Врховног суда о браку била је чисто политички акт, потпуно лишен уставног основа и овлашћења. Главни судија Џон Робертс је тада приметио: „Одлука већине је чин воље, а не законска пресуда. Право које ова одлука проглашава нема основа ни у Уставу ни у преседанима овог Суда.”
Наметањем геј „брака“, Врховни суд је измислио уставно право људи „да дефинишу и изразе свој идентитет“. Ширина и обим таквог концепта одмах су били знак за узбуну.
Судија Антонин Скалија је у издвојеном мишљењу написао да би се такав концепт могао пронаћи у колачићу судбине, саркастично напомињући да би „покрио главу џаком” да је икада артикулисао такво осећање у правном мишљењу.
Пошто је измишљено као уставно „право“, многи људи су исправно питали који би то принцип спречио да се брак још даље редефинише тако да постане потпуно непрепознатљив. Зашто ограничити брак на само две особе? Зашто не три, четири или осам? Зашто се неко не би венчао за свог брата или сестру или за неколико њих?
А шта је с људима чији је лични идентитет дефинисан на неконвенционалан начин? Да ли се неко може венчати за неживи предмет? За љубимца?
Сва ова питања су ЛГБТ радикали и њихови савезници на левици одбацивали и исмевали. Тада их је Национална организација за брак (НОМ) подсетила на „брак” Џоди Роуз.
Госпођа Роуз, Аустралијанка, заљубила се у… мост. Проводила је сате с мостом, осећајући његове вибрације и тврдећи да осећа да је „смирена због његовог снажног загрљаја“. Након периода „удварања“ одлучила је да се уда за мост, што је учинила у присуству пријатеља. На себи је имала старинску венчаницу а церемонију је у потпуности одобрио градоначелник тог града. Она је новинару који је извештавао о церемонији рекла: „Посвећена сам њему.”
Шест година касније, Џоди каже да је још увек удата за мост. Чак је узела и његово презиме, а сада се зове Јоди Дијабл (у част моста Понт ду Дијабл).
Непрекидни напори ЛГБТ активиста да униште брак представљају кључан разлог зашто је НОМ покренуо кампању „НЕ, НИЈЕ” у којој истичемо да тзв. истополни „брак” НИЈЕ брак, да мушкарац НИЈЕ жена и да живот нерођеног детета НИЈЕ ствар ничијег избора. Ова револуционарна кампања агресивно и снажно ће се супротставити деструктивном брачном наративу левице, и покрити и друга важна питања.
Помозите Националној организацији за брак да настави кампању „НЕ, НИЈЕ” тако што ћете дати великодушни прилог. Ваш поклон подлеже одбијању пореза, а за износ који будете уплатили, НОМ ће од донатора добити додатну истоветну суму као донацију.
Нажалост, овај концепт где се нечији лични идентитет узима као арбитар истине није ограничен само на брак, већ се жестоко проширио на род.
ЛГБТ активисти су брзо пребацили фокус на род, инсистирајући на томе да род није одређен биологијом већ „идентитетом“. Наравно, политичка левица предвођена технолошким компанијама попут Фејсбука радила је пуном паром како би повела параду родног, тј. џендер идентитета.
Фејсбук је пре неколико година објавио да постоји 58 џендера изражених родним идентитетима. Ове године је једна ЛГБТ активистичка организација инсистирала на томе да постоји чак 107 џендера (заснованих на „идентитетима“).
Сада се број повећава на 108.
Наиме, ЛГБТ организација која себе назива „Пасја бића” прошле недеље окупила је око 1.000 појединаца у Берлину који су тражили право да се идентификују као пси, а не као људи. Реч је углавном о геј мушкарцима фетишистима, који су се појавили у маскама и костимима за псе, и буквално лајали и завијали тражећи право“ да буду пси.
Не треба да нас чуди да сад видимо и геј псеће бракове. Уосталом, Врховни суд је већ рекао да постоји право „да се дефинише и изрази[one’s] идентитет.”
Сама помисао да се жене удају за мост, да људи мењају пол и да се мушкарци идентификују као пси очигледно су примери лудог понашања и раније незамисливог друштвеног суноврата. Али немојте се смејати, јер су ЛГБТ радикали који гурају ове наративе смртно озбиљни у намери да редефинишу готово сваку друштвену норму која постоји.
Не можемо више да седимо скрштених руку и гледамо како ЛГБТ радикали спинују наратив о браку, животу и роду који је једноставно луд. Зато смо покренули кампању „НЕ, НИЈЕ”.
Кампања „НЕ, НИЈЕ” ће агресивно, снажно и фронтално оспорити лажи ЛГБТ лобија и њихових савезника, и истовремено поново потврдити истину наших уверења. Поруке из наше кампање стајаће на билбордима крај аутопутева и путева широм Америке, а слаће се и путем дигиталног оглашавања на истакнутим сајтовима.
Ова кампања изузетно је важан покушај да повратимо наратив о браку, животу и роду. Узбуђени смо што идемо даље с овим пројектом, али до сада смо прикупили довољно средстава за постављање малог броја билборда. Хитно морамо проширити величину и обим ове кампње.
Захваљујући добрим пријатељима који су једнако забринути због тога шта се дешава, створен је одговарајући фонд поклона од 200.000 долара из ког ће се дуплирати свака донација НОМ-у. Надам се да ћете нам помоћи тако што ћете данас дати великодушну донацију која се одбија од пореза.
Само помислите на то колико се друштво суновратило откако су ЛГБТ радикали први пут почели да раде на редефинисању брака. НОМ је предводио покушаје да им се супротставимо – изазивајући их на судовима, законодавним телима, у Конгресу и на изборима.
Сада је од суштинске важности да оспоримо њихов наратив на суду јавног мњења.
Кампања коју смо осмислили тешка је и скупа, јер ништа што је лако и јефтино не може да стане на пут разорној снази ЛГБТ лажи. Питања до којих нам је стало – а нарочито брак, живот и род – сувише су важна да бисмо дозволили да контролу над њима има политички наратив који намећу ЛГБТ радикали а који су пригрлили медији, корпоративни гиганти, политичари и владини званичници.
Молимо вас да нам помогнете да обезбедимо успех кампање „НЕ, НИЈЕ” тако што ћете послати великодушни прилог. Хитно нам је потребна ваша помоћ. Хвала вам.