Ракеле Саграмосо, бабица и мајка седморо деце, води лични и професионални блог, а такође пише за портал iFamNews. Уредник је италијанског издања књиге посвећене женском телу и сексуалности, која је у новембру објављена под насловом Женска блага. Нови поглед на женско тело од пубертета до менопаузе, ауторке Сесил де Вилијенкур, бабице из Француске.
Ракеле отворено подржава право на живот, обожава своју професију и радознала је о свему што се тиче жена и њихове сексуалности, женствености, природних метода регулисања плодности и затрудњивања. За портал iFamNews изнела је нека запажања о тој теми.
Ракеле, одакле желите да почнете?
„Бабице имају прилику да превазиђу стереотипни поглед на контрацепцију“: када сам прочитала ове речи на материјалима који су студентима давани на курсевима из акушерства у једној познатој специјализованој установи за обуку, била сам оптимистична. Не узбуђена, али пуна наде. Коначно су се бабице одлучиле, помислила сам: нема више спирала, кондома и којекаквих таблета! На крају крајева, чак је и амерички Центар за контролу и превенцију болести изјавио да су природне методе праћења плодности ефикасне. Међутим, када ми је поглед пао на наставак реченице: „и да јој промене намену у саветовање о контрацепцији за опште здравље“, питала сам се на шта то тачно мисле.
Покушала сам да размишљам оптимистично: можда то значи да ће се свака жена појединачно пратити, да ће јој се нудити помоћ да упозна сопствену физиологију, па јој тек после дозволити да одабере метод контрацепције који ће јој помоћи да се осећа боље. Међутим, знате, језик маркетинга увек експлоатише кључне речи, а у области здравља у ту сврху се често користи фраза „опште благостање“, кровни израз за разумевање особе у њеној целини.
Шта Вам је онда привукло пажњу?
Међутим, у таквој холистичној „целовитости“, да употребим још један модеран термин, често се не помиње суштинска компонента, она психичка и духовна.
У неким студијским предметима из акушерства у нашој земљи, визија жене која се предлаже нимало није глобална, већ крајње стереотипна, тј. заснована на унапред строго конституисаном и генерализованом мишљењу, а не на мишљењу стеченом путем непосредног искуства, и невезано је за процену појединачних случајева.
Пример? „Жена нема никакве симптоме након употребе хитне контрацепције“: ово је оно што ће младе студенткиње на курсу можда чути. Штавише, то је прилично уобичајено, иако је чак и новинарка Милена Габанели писала да EllaOne, такозвана „пилула 5 дана после“, може имати неких нежељених ефеката, а да не помињем др Кристину Какаче, психолога и психотерапеута, која наводи прилично проблематичне последице употребе хитне контрацепције, посебно код младих жена. Њене речи су експлицитне и тешке: „Ризик је да после првог узимања, пошто девојке не морају да пролазе кроз нелагоду довијања како да дођу до пилуле, како да од лекара траже рецепт, ове несвесне девојке склоне су да то раде сваки пут када виде потребу, потпуно се дистанцирајући од онога што раде, а да притом не схватају тежину тог чина. Укратко, бојим се да је немогућност да остану у контакту са стварношћу и сопственим емотивним светом подстакнута ’нормализацијом’ овог поступка, што у основи представља неуспех свих образовних институција. Овакво понашање може изазвати веома јак расцеп између емоционалног света девојке и онога што она ради. Временом може довести до напада панике или облика депресије који премда нису тако тешки на емотивном нивоу као посттрауматски стресни поремећај, ипак могу довести до тоталног заравњења читавог унутрашњег света. Уклањање одређених догађаја из свести, уклањање емоција и расположења акумулирањем током времена производи неку врсту општег ’анестетизирања’“.
Не бих ово назвала апелом без последица.
Поставља се онда питање: какво мишљење о жени, а посебно о младој жени, лежи у основи таквог приступа?
Као одговор, помаже ми једна од многих мама тинејџерки које су контактирале са мном да би се посаветовале о томе како да се носе са ситуацијом која је заправо прилично уобичајена. Девојчица, 16 година, пати од дисменореје, тј. јаких болова током менструације, и то од менархе (прве менструације). Гинеколог јој је преписао контрацепцијске пилуле. Сад, осим што је веома површно сматрати хормонску контрацепцију универзалним леком за све болести, питам се какву обуку доктори имају о женској физиологији и општем развоју личности, а да вам не наводим детаљан опис састанка девојчице у пратњи мајке и гинеколога у консултативном центру, код кога су дошле да би девојци преписао лек. Пилула за контролу рађања је потпуно бесплатна, јер то омогућава регион Тоскана.
Изостављам и то да, иако је девојчица хтела да мајка буде уз њу, због погрешно схваћеног значења приватности, у почетку је мајка остала ван ординације. Изостављам и прилично грубе шале гинеколога о тинејџерским сексуалним односима, које су негде између баналних и осветољубивих. Изостављам и покушај доктора да малтене „замени“ родитеље давањем својеврсног „одобрења“ могућим „експериментима“ младих људи да открију такозвану сексуалну слободу.
Сада, међутим, након консултација са акушером који се бави NaPro технологијом, девојка је престала да узима синтетичке хормоне који су јој преписани, јер је консултант у граду у ком породица живи детаљно проучио физиологију њеног менструалног циклуса.
Ракеле, шта можемо закључити из таквих епизода?
Ова и друге врло сличне епизоде, уз „лекцију“ неког наставника будућим бабицама, навеле су ме на помисао да стереотипна антрополошка визија жене у акушерству подразумева биће које је толико радо да се упусти у сексуалне односе и толико неодговорно да је боље избећи сваку могућу штету, чак и по цену давања лекова здравом организму, а таква визија жене одговара крајње пристрасном мишљењу „контрацептивног саветовања”.
Зашто се користи израз „контрацепција“, а не „женска физиологија“? Зашто се претпоставља да је женама потребно саветовање о томе шта треба избегавати, наиме трудноћу, а не о ономе за шта је потребна одговорност, а то су полни односи?
Зар не би било пожељно да се визија „контрацептивног саветовања” промени у размишљање о женском свету као о једном од два дела људског рода, савршеном по својој физиологији, хармоничном по својој посебности, богатом особеностима које неки филозофи, бабице и психотерапеути описују сасвим другачије него што уобичајени наратив сугерише?
„Холистичко“ благостање жена је од кључне важности, али не ради се само о контрацепцији. Да ли бабице знају све ово?
Све фотографије су из архиве Ракеле Саграмосо