УКОЛИКО буду усвојене измене и допуне Закона о забрани дискиминације, што је предвиђено у пакету са Законом о истополним заједницама и Законом о родној равноправности, могло би се догодити да свештеници, уколико изнесу негативан став о хомосексуалним заједницама изван цркве, то јест, богослужбеног простора – одговарају за кршење закона.
Правници појашњавају да је предвиђена допуна члана 18, која се односи на забрану верске дискриминације, а као најпроблематичнији део они оцењују став који каже да се “не оправдава дискриминација учињена ван богослужбеног простора и времена, као ни различито поступање које се не може оправдати системом вредности верске заједнице”.
Имајући у виду учења традиционалних цркава и верских заједница која се заснивају на њиховим светим списима, поједини делови ових учења би могли бити сматрани дискриминаторским према, примера ради, ЛГБТ популацији. Предлагач је, знајући да ЛГБТ активисти не деле ставове цркава и верских заједница, по коме се њихово сексуално опредељење сматра грехом, понудио несвакидашње решење по коме делове верских учења које појединци сматрају увредљивим не би могли износити ван богослужбеног простора и времена. То значи да су традиционална верска учења препозната као дискриминаторска.
Душан Илић, истраживач приправник на Институту за европске студије
Илић оцењује и да је учињен правни нонсенс да се иста та учења, могу износити у верским објектима.
Конкретно, дискриминација је дозвољена, али само у оквиру контекста богослужења. То би било исто као да се крађа или било које кривично дело или прекршај дозвољавају, примера ради, у институцијама, али да постају кажњиви у јавном простору
Илић подсећа на досадашња искуства са већ постојећим Законом о забрани дискриминације, када је Уставни суд Србије већ имао прилике да забрани рад појединих политичких организација, као што су Национални строј и Образ, означивши их као организације које промовишу дискриминацију.
Исто тако, споменутим изменама овог Закона, постојао би правни основ да све цркве и верске заједнице, које у свом учењу имају елементе дискриминације, а имају их све, буду забрањене. Било би онда интересантно видети како би у пракси била забрањена Српска православна црква, 75 година након пропасти државе која је то последња учинила, односно како би изгледала забрана рада Јеврејске верске заједнице, након сличних искустава у прошлости.
Душан Илић, истраживач приправник на Институту за европске студије
Стога, упозорава наш саговорик, важно је истаћи да би усвајањем оваквих измена Закона о забрани дискриминације, свако имао право да затражи забрану свих верских заједница у Србији.
Иначе, петицију против усвајања ових закона потписало је 212 интелектуалаца, али је и више од 500 јавних личности дало своје потписе за усвајање закона.
Противници закона о истополним заједницама сматрају да је он непотребан, лош и да представља очигледан корак у правцу легализације геј бракова и усвајања деце. Истовремено, заговорници наглашавају да је усвајање прописа део борбе за боље друштво засновано на једнаким људским правима.
НЕ ДАЈУ ПРЕДНОСТ ПОРОДИЦИ
НА недавном скупу у организацији Института за европске студије, правници су упозорили и да неки чланови закона о истополним заједницама дубоко задиру у демографску политику:
Члан 49, на пример, забрањује дискриминацију истополних парова по основу пореских и фискалних олакшица, што спречава државу да води било какву пронаталитетску политику, јер би то дискриминисало истополне заједнице.
Извор: Новости; Аутор: Љ.Бегенишић